Ноћ , треба свако да прочита ,НОЋ од Едгара Хилсенрата . Свако ко воли слово , реч , би требао , морао , прочитати ову књигу .
Едгар је рођен 1926 у Лајпцигу . У имућној јеврејској обитељи. После доласка на власт нациста његова породица се склања у румунију . Серет је град где ће млади Едгар провести један део детињства у правом духу штетела .
1941 је депортован у Подолск , гето . Подолск је град разрован бомбама , пренатрпан људима . Едгар ће провести рат ту у гету . Од 50 000 људи натрпаних у гето , 10 000 ће преживети , међу њима и наш Едгар .
После рата ће овај блесави брка , живети у Израелу , Америци , и на крају поново у Њемачкој (наставља да пише на немачком ). Роман "Ноћ " ће писати скоро 20 година , више пута ће га почињати , пређивати . Прва верзија има преко 1000 страна , дефинитивна верзија око 500.
Кога интересеју више како је писао дело свог живота нека чита његово дело "Fuck America " , исповест бедног европског емигранта у NY .
По чему се "Ноћ" разликује од других дијела која третирају питање холокауста ? Пре свега по снази , искрености и невероватном смислу за црни хумор и цинизам . Већина нас који су одрасли у 80 ама , холокауст су сцене из америчких филмова где несретни јевреји у духу солидарности , пате у камповима са злим немцима ...
Сетимо се само Шиндлера и његових доброчинстава , како је спасио јевреје , како је човек у сржи добро солидарно и надасве духовно биће . Увек спреман да помогне ближњем у муци . Европски јевреји су у холивудској митологији предсављени као савшене жртве које и у најтежим тренутцима пате заједно и остају заједно ....
Е па код х Хилсенрата тога нема . У нема добрих и лоших , граница се изгубила , зло и добро немају смисла , љубав , самилост и човечност су део несталог света , достојанство и понос су умрли .
Ранек је главна личност овог путовања кроз понор . Тијеком 500 страница живимо са овом хуљом која не преза ни од чега да би преживео . Он лута улицама овог града разрованог бомбама у потрази за храном и склоништем , спреман је на све , и сви су спремни на све .
Нема људскости , нема солидарности , нема наде .
У пар наврата пожелимо да поверујемо да и "Ноћи " има људскости , али свако ново поглавље убија наду , гаси свако светло.
Ова књига на савршено ефикасан начин наш учи да је човек човеку вук , и да у ситуацијама преврнутих и уништених вредности човек постаје звер (не животиња, него баш звер) спремна на све , па чак и више . Ранек (гл личност ) ће у налету ужасне глади отети умирућој девојчици тањир супе . Ранек ће са нестрпљњем чекати смрт свога брата (болесног од тифуса ) да би му ишчупао златни зуб и заменио за пројино брашно. Ранек ће силовати умирућу девојку пошто је сувише слаба да се одбрани ...
Свуда око њега апокалипса је генерално стање духа , више не постоје људи , само сене и живи мртваци без икакве људскости . Само пар личности ће покушати да дају мало светлости овој ноћи али су код Едгара они представљни као лудаци , што и јесте норамално у не нормалној ситуацији ! Свако ко брине о другоме , ближњем је не свесна будала која неће преживети .
Својевремено је књига изазвала скандал међу преживелим из другог св рата јер не глорификује мучеништво , јер даје сувише негативан аспект јеврејима . За мене Едгар не говори о јеврејима (ико су у гету само јевреји) Едгар говори о човечанству , које је затворено и које нема перспективу , универзално зло и зверство је особина свих људи сатераних у ћошак .
Овај роман је његова прича , искрена мрачна и дубоко безнадежна прича о човеку који то више није . Овај роман је непходан да би се разумело зло и распадање људскости , да би се видело како је лако од данас до сутра постати звер , или ослободити звер која чучи и свима нама (част ретким лудим изузетцима). Можда баш због свега тога је ово највећи роман о холокаусту , јер нема немаца , нема Аушвица , нема сточних вагона , нема добрих и лоших , нема патетичне оркестралне музике да нам дода емоцију . Само ноћ , глад , беда , глад , ноћ, и наравно смрт , свеприсутна банална . Нико је више не примећује , лешеви су у јендецима , на улицама , свуда нико их не дира јер су сви сувише гладни и онемоћали да би носили мртва тела . Подолск смрди на говна , пролив , тифус, глад и смрт .А немаца нигде , град је опкољен румунским квислинзима , хапсе јеврејски полицајци , као и обично добро живе богати и сналажљиви , ко може да купи сигурност и храну тај и лепо живи у Подолску ...
Ова кошмарна фреска је велелпан споменик нечовечности и зверству . Хилсенрат је написао огроман роман . Едгар је пре свега имао храбрости да сам себе погледа у огледалу и да опише оно што види . Само он и Имре Кертес* су успели написати овако сурове али истините и искрене исповести без да наc замајавају са стереотипима и холивудским патосом ...
У једном моменту једна од личности романа каже другој да неможе да се попне у собу где спавају друге личности романа . Тихо и сасвим на увце каже :"Мене је страх , немогу се попети горе на спрат , немогу спавати у оној калакурници, смрде говна , гној ...", "Мораћемо ипак спавати тамо , нема нам другде ." одговара други...."Али горе више нема људских бића !"...
Прочитати од Едгара : Брица и нациста , Fuck America .
И од Имреа Кертеса : Безсудбинство , Кадиш за нерођено дете .
Едгар је рођен 1926 у Лајпцигу . У имућној јеврејској обитељи. После доласка на власт нациста његова породица се склања у румунију . Серет је град где ће млади Едгар провести један део детињства у правом духу штетела .
1941 је депортован у Подолск , гето . Подолск је град разрован бомбама , пренатрпан људима . Едгар ће провести рат ту у гету . Од 50 000 људи натрпаних у гето , 10 000 ће преживети , међу њима и наш Едгар .
После рата ће овај блесави брка , живети у Израелу , Америци , и на крају поново у Њемачкој (наставља да пише на немачком ). Роман "Ноћ " ће писати скоро 20 година , више пута ће га почињати , пређивати . Прва верзија има преко 1000 страна , дефинитивна верзија око 500.
Кога интересеју више како је писао дело свог живота нека чита његово дело "Fuck America " , исповест бедног европског емигранта у NY .
По чему се "Ноћ" разликује од других дијела која третирају питање холокауста ? Пре свега по снази , искрености и невероватном смислу за црни хумор и цинизам . Већина нас који су одрасли у 80 ама , холокауст су сцене из америчких филмова где несретни јевреји у духу солидарности , пате у камповима са злим немцима ...
Сетимо се само Шиндлера и његових доброчинстава , како је спасио јевреје , како је човек у сржи добро солидарно и надасве духовно биће . Увек спреман да помогне ближњем у муци . Европски јевреји су у холивудској митологији предсављени као савшене жртве које и у најтежим тренутцима пате заједно и остају заједно ....
Е па код х Хилсенрата тога нема . У нема добрих и лоших , граница се изгубила , зло и добро немају смисла , љубав , самилост и човечност су део несталог света , достојанство и понос су умрли .
Ранек је главна личност овог путовања кроз понор . Тијеком 500 страница живимо са овом хуљом која не преза ни од чега да би преживео . Он лута улицама овог града разрованог бомбама у потрази за храном и склоништем , спреман је на све , и сви су спремни на све .
Нема људскости , нема солидарности , нема наде .
У пар наврата пожелимо да поверујемо да и "Ноћи " има људскости , али свако ново поглавље убија наду , гаси свако светло.
Ова књига на савршено ефикасан начин наш учи да је човек човеку вук , и да у ситуацијама преврнутих и уништених вредности човек постаје звер (не животиња, него баш звер) спремна на све , па чак и више . Ранек (гл личност ) ће у налету ужасне глади отети умирућој девојчици тањир супе . Ранек ће са нестрпљњем чекати смрт свога брата (болесног од тифуса ) да би му ишчупао златни зуб и заменио за пројино брашно. Ранек ће силовати умирућу девојку пошто је сувише слаба да се одбрани ...
Свуда око њега апокалипса је генерално стање духа , више не постоје људи , само сене и живи мртваци без икакве људскости . Само пар личности ће покушати да дају мало светлости овој ноћи али су код Едгара они представљни као лудаци , што и јесте норамално у не нормалној ситуацији ! Свако ко брине о другоме , ближњем је не свесна будала која неће преживети .
Својевремено је књига изазвала скандал међу преживелим из другог св рата јер не глорификује мучеништво , јер даје сувише негативан аспект јеврејима . За мене Едгар не говори о јеврејима (ико су у гету само јевреји) Едгар говори о човечанству , које је затворено и које нема перспективу , универзално зло и зверство је особина свих људи сатераних у ћошак .
Ова кошмарна фреска је велелпан споменик нечовечности и зверству . Хилсенрат је написао огроман роман . Едгар је пре свега имао храбрости да сам себе погледа у огледалу и да опише оно што види . Само он и Имре Кертес* су успели написати овако сурове али истините и искрене исповести без да наc замајавају са стереотипима и холивудским патосом ...
У једном моменту једна од личности романа каже другој да неможе да се попне у собу где спавају друге личности романа . Тихо и сасвим на увце каже :"Мене је страх , немогу се попети горе на спрат , немогу спавати у оној калакурници, смрде говна , гној ...", "Мораћемо ипак спавати тамо , нема нам другде ." одговара други...."Али горе више нема људских бића !"...
Прочитати од Едгара : Брица и нациста , Fuck America .
И од Имреа Кертеса : Безсудбинство , Кадиш за нерођено дете .
Нема коментара:
Постави коментар