Izvjesce II

Dan je dug , Milutin naporan . Bogatuni dosadni i ruzni. Zenskinje ili anoreksichne , ili ugojene posle nebrojenih trudnotja. Prava katolicka koshnica, svaka famillija minimum 2O djeca.

U neku ruku mi je zao Milutina jer niko zivi ga ne jebe 2%, samo ja njegova dadilja i neka strina koja ga prilicno gotivi.

Veche se razvlachi u nedogled, klopa je dobra za vecherom. Nema sarmica, kupus salate, prasetine, nema ni pevaljke sa velikim dojkama!!! Tijekom obroka nebrojeni chlanovi porodice drze govore, dosada i umor me savladacaju polako ali sigurno. M isto tako je umoran i ugushen od dosade.

U 23 h 30 napushtam domen sa mojom kovertom(relativno lijepo napunjenom evricima), u nadi da necu zaspati za volanom. I shto bi rekli umetnici:"Divna je notj"...

Izvejstje sa svadbe

Kretjem na svadbu oko 10h30 u subotu. Dan ne obetjava, sunce se stidljivo pomaljalo iza oblaka, kisha je  mogutja, ali nepozeljna. Relativno brzo napushtam , departman 92 i ulazim na teritoriju Normandije. Autoput 13 je kao tunel sa dve strane je shuma , oko mene gust saobratjaj.
Predeli su lijepi u ovom delu francuske, jurim 130 pored Sene, svira Joy Division na stereu...

Stizem u domen LA .... oko 11h45 , predivan park okruzen shumama, divan mali zamak sa predivnim pogledom na predivan vrt. Sirotinjo i bogu si teshka.
Sacekuje me Milutin, super zadovoljan shto sam tu, a i njegova porodica jer ce se osloboditi njegovog napornog prisustva. Ukratko ja sam njegova dadilja danas.
Dvorac je kao u filmovima samo malo loshije ochuvan iznutra . Na zidovima porodichne slike od 16 stoletja pa na ovamo. Srebrni tanjiri i sharolike tapiserije na zidovima. Motivi su plemitjki i vojni.
Rucham u prisustvu plemitjke porodice, Milutinova porodica je tu , 2 sestre i jedan brat, otac i majka.
Niko me ne jebe 2 %, ja sam dadilja i t ti je to. Na kraju obroka neko me je primetio pa me je posluzio klopom...
Oko 15 chasova svuda je ludnica , familija je u speedu. Svi su u redingnotima i sheshirima kao u filmu 4 venchanja i sarana.Momenat je za porodichne fotografije. Mlada , mladozenja i svi redom sa njima ili bez njih. Samo fale cigani da zasviraju...

Ja i milutin nismo dobrodoshli u cerkvi jel Milutin je teshko hendikepiran i vetjinom vrijemena urla , tako da bi bilo neprilichno biti u njegovom drushtvu tijekom ceremonije. Dok se seja udaje u cerkvi, mi jezdimo po okolnim selima u nashem KAngoo-u, Pearl Jam svira samo za nashe uvce.Moramo biti pred crkvom tachno u 16h45 minuta da bi Milutin bia na fotografiji na izlasku iz crkve.
U malom normanskom selu , sajam automobila, od ferarija do masseratija svega ima... 20 minuta trazimo mesto da se parkiramo , kao da smo ucentru londona!!!!
Ispred crkve , kravate dokle pogled puca...Zene u stilu 50 (ove godine je u mod look Mad Man)haljine iz 50 , cvijetovi u kosi, sheshiri ...
Mlada i plemitj mladozenja su se overili, izlaze nasmejani iz crkve , Milutin urla ... Riza i latice ruze lijte u zrak.

Bogate zene  uglavnom ne liche ni na shta, ili su anoreksichne ili debele ko normanske krave(bilo je samo  par izuzetaka) . Muskarci su svi kao ispod kalupa , odela , kravate i nadrkano ozbiljna lica. Dosta vojnih lica u uniformama generala ...
Vratjamo se na domen gdi su shatre vetj spremne i aperitiv moze pocheti. E odje vetj moze da se pricha o kvalitetu. Shampanjac (izuzetan) teche u potocima, Chivas regal (kolko goj ti dusha zeli) sjano meze u neogranichenim kolichinama(dimljeni losos, rachici, karpacio, raznjitji sa povrtjem, shkoljkama, slane pite sa djakonijama, gushchja jetra sa sososm od portoa...) . A ja piti ne smijem(jedan chivas sam cimnuo , i jednu chashu shampija) jer sam na poslu a i vozim poslije.

To be continued...

 

Une Séparation -Razvod

Sve pochinje u jednoj sudnici, ne nekoj americhkoj , blistavoj , holivudskoj gde su i sudije i advokati blistavi , i puni holivudskih klishea. Ne sve pochinje u jednoj kancelariji suda u Teheranu(koja o koliko podsetja na kancelarije nashih oposhtinskih sudova po nebeskoj sorabiji).Ispred nadrkanog sudije sede muz i zena , relativno mladjahnoh doba (u tridesetima) i kamera  prati dva  lica. Brachni par se razvodi.

Razvod ce gurniti muza(a i suprugu) u jedan niz dogadjaja koji ce dovesti zivot do "usijanja" . Azgar Fardi koji je se vetj proslavio  pre par godina sa "O Eli" se vratja sa sa ovim filmom koji je najlijepshe kino iznenadjenje u zadnjih par godina. Ako se moze u uporediti sa nechim vetj vidjenim onda je to "Dekalog" od Kislowskog(za kojeg Faradi ne krije simpatije). Fardi na isti maestralan nachin pretache realnost u fikciju i fikciju u realnost. Ima necheg duboko teatralnog u nachinu kako Faradi rezira, sve se odigrava na 2-3 mesta , i uglavnom u jednoj zatvorenoj atmosferi(stanovi , sudnice, u automobilima, u chekaonicama, na hodnicima). Iran vidimo kroz lica dve porodice, jedne gradjanske obrazovane , relativno dobrostojetje materijalno i jedne tradicionalne , siromashne i bogobojazne...
Ova dva "Irana" se sukobljavaju tokom celog filma, oba su spremna na sve , na , lazi , na obmane , na manipulaciju . Svaki se bori za opstanak.
Fardi ne zeli da napravi jednostavnu karikaturu drustva u kome zivi, on uspeva na jedan maestralan nachin daz nam dochara sta je zivot danas u Iranu. A mozda ide i za korak vishe u napred jer njegov film se moze videti i kao univerzalna pricha o ljudima , njihovim slabostima, porazima i obmanama. Videti pod obavezno...

Divno, maestralno, biser u moru kinematografskog smetja...

Strepnja

Sedim i pishuckam. Napolju neki divlji vtar pushe. Sutra idem na jedno veliko venchanje. 600 zvanica . Venchanje i slavlje ce biti proslavljno na granici parishke regije i normandije.Prvi put u zivotu tju prisustvovati jednom venchanju visoke burzuazije i plemitjke porodice. Otkud jedan specijalni vespitach da se nadje u tako visokom drustvu?

Ja radim u domu za mentalno hendikepirane osobe u predgradju pariza. Jedan od domaca nazovimo ga Milutin(a naravski ne zove se tako!) je iz veoma bogate i ugledne porodice koja zivi u jednom shik predgradju pariza . Otac istog gospodina je (by the way) predsednik asociacije za koju radim i koja je vlasnik 15 centara i domova za hendikepirane osobe.Otac nazovimo ga Zivorad(iako se ne zove tako , do sada ste skapirali netju se ponavljati) je nosilac ordena reda vitezova legije chasti Francuske republike i ugledni inzinjer CIO jedne velike multinaciolne kompanije. Majka Stamena je inzinjer informatike u jednoj velikoj komp.firmi. Sve u svemu ono"sirotinjo i bogu si teshka" .E sad da nesretja bude vetja , sestra Milutina , Sidonija tje se udati za jednog plemitja Dobrila... Cijeo dzubus tje se odigravati u dvorcu plemitja Dobrila.
Shta vash skromni bloger trazi u tako visokom drushtvu? E pa vash kronichar se brine na dnevnoj bazi oko  Milutina. To mu je posao. Ali ovog puta tje na privatnoj strani raditi za porodicu Makaronovitj i biti dadilja Milutinu zajutra.
Natji tju se u drushtvu politichara, bogatih industrijalaca, francuskog "noblesse" kruga znachi trachevi su zagarantovani. Pokushatju u nekom sledetjem javljanju da vam opishem dogadjaj.
Za sada chekam i strepim, kako tje mladi proleter biti primljen u visoko drushtvo...

Mir

Kako je lep jutarnji mir . Nechuje se huka i buka grada. Kavica je topla. Nigde nikog napolju. Nebo je divno i duboko plavo. Djeca i supruga josh spiju, snovima pravednika. Ja  se polako spremam za posao.
Frizider se chuje diskretno u pozadini. Ljucine igrachke  su razbacane po dnevnoj sobi...

Komshije pochinju da se bude, chujem korake iznad i zvukove chesme ispod nas.Po neki zvuk motora narushi mir ovog chetvrtka.

Rano jutro III

E ako stane onda smo najebali. Sa ovom kishurinom, kantama sa kajmakom i sirom koji babe nose da za zlocinacke dojchmarke  prodaju na" zelenjaku". U medjuvremenu se "merdza " se napunio kao oko. Babe , dede , uchenici putnici, srchani i bubrezni bolesnici, vojna lica (aktivna i u penziji), sexualni manijaci, obicni manijaci, nejaka djeca sa debelim majkama, nejaka djeca sa mrshavim majkama, zajebanti, ozbiljni, nadrkani, optimisti, pesimisti, cigani, policajci. "Sredina ajde malo napred!" urla shofer , pripremite markice .
Mrak u autobusu , mrak na licima, mrak u dushama, mrak u ochima. Svi sedimo (ili stojimo) u mraku , svetlo se pali samo na stanicama.

Negde pred lipovicom , vishe nema mesta ni za iglu, ima nas ko na indijskim vozovima... Neko hrche , neko prdi, neko samo jednostavno smrdi, neka baba nalazi za shodno da otvori "luftash" majka sa 3 nejachi urla da ce joj se deca razboleti, penzionisano vojno lice slaze express politiku ("Ustashko balijske horde opet haraju srpskom Tuzlom" na naslovnoj strani) i zagrmi :"Osh bre da se pogushimo ko jevreji u komorama majku ti kurvinsku.."Zena utjuti, djeca su ispod kofi i kanti sa sirom i kajmakom.

Svaki dan ovako, bez prestanka , bez odmora , bez sna ... Kod "Orlovache" nazire se zora . Vidim prve zrake dana koji kupaju najmladje BG groblje, ovih dana zemlja guta dosta tela, shto ratnih horizontalnih heroja , shto asfaltnih horizontalnih heroja, shto mladih ljudi pokosheni nekim boleshtinama, ...Prvi zraci sunca padaju na mrtve i nas poluzive (Half life pre svoje epohe) pokretne sorabe(i gancije).

Vecno zakrchenje saobracaja u zemlji izolovonaoj nichim sasluzenim i nichim izazvanim sankcijama. Uvek sam se pitao kako je moguce da toliko ljudi vozi u BGD a goriva nema!!! U stvari ima ali se prodaje na kasicicu.Kod Ade "merdza" posustaje sedam tisuca tristasesdeset i osam putnika je malo previse za njega.
Zautavlja se i umire na tugu i razocharenje ucveljenih putnika...


U medjuvremenu je proslo puno vremena . 13 -14 godina . Sedim u basti doma za mentalno zaostale osobe i razmishljam o ovom davno minulom vremenu. Chudno je da nostalgija moze ulepshati chak i mrachne momente zivota , svetlost se nadje i u najmracnijoj sobi. U najtamnijem kutku secanja, za kratko kad "majstor" upali svetlo da primi nove putnike.


Utorak 5 jul 2011 u Meudon-u