Rano jutro sredinom 90 II

E da ta ostrva u jutarnjem mraku . Na zadnjem peronu grupica hrabrih cheka prvi autobus za BGD . Prestonica je daleko(iako blizu) svako jurto je nova avantura. Kishurina josh uvek pljushti. Pushim pljugu chekajutji.
Lica oko mene su poznata, znam ih prakticno sve , svako jutro putujemo tim usranim , razjebanim autobusom.
Danas stize jedan , merdza , u polu raspadnutom stanju , prilichno sam sretjan jerbo kod merdze grejanje uvek lijepo funkcionira. Ne kao u ikarbusovima, gde se cvokotje do Stepojevca , a posle je hamam do BGD-a.

Utrpava se nad desetak , i bus kretje. Jutros je bilo goriva za prvi bus. Na rampi kupimo josh par mokrih putnika.

Postoji  neki chudan miris ili smrad kako god hotjete u svim autobusima, meshavina smrada povratjanja i laznih koznih sedista , a na sve to treba dodati josh jedan odorat , neidentifikovani. Mozda je to smrad pneumatika, ili neke sprave koje otvara ili zatvara vrata na busu sa onim cudnim i bichnim :"pchshhttt".
U svakom sluchaju kad smo navikunuti na taj "spice mélange " mozemo ladno spavati , chitati ili prcati u autobusnoj spravi.

Vetj smo u Vrocima, na onj veseli smrad autobusa se nadovezuje smrad "prerade", ugalj, i magla je svuda oko nas . Apokalipticna vizija , fabrike u magli. Notj puna smrada i fantomskih vlakova. Cijeli krajolik podsetja na prve kadrove u "Stalkeru " od Tarkovskog. Svet je postao zona , svi zakoni stvarnosti su izokrenuti , ishchasheni, izvitopereni. Svi zivimo u zoni!!!

Od Vroca do Velikih Crljena je zona , fabrike , vlakovi, prelasci preko pruga. Notj je josh uvek oko nas i u nama. U autobosu se atmosfera zagrejala i pjesma nas vetj budi iz apatije:
"Danas majka , zeeeeeeni svga sinaaaaaaa, zeni svoooooga sinaaaaa..."  svi cupkamo u ritmu divne pijesme.
Jebem  shoferu majku( u sebi naravno , jerbo svaki shofer ima pajser) jerbo ce cije dan u glavi da majka zeni svoga sinaaa. I tako u krug dok ne poludim. Chudo jedno kako odvratno bljutava melodija i tekst mogu da ti se urezu u pamtjenje ...
Bus putuje josh uvek. Ja sam na zadnjem sedishtu , jer je tu naj toplije . Merdzin motor greje , dobra furuna.
Strah me je samo od iznenadnog kvara koji moze da nas blokira  u svakom  trenutku...

NASTAVICE SE ...








  

Rano jutro sredinom 90

Sedim i pijem kahvu , rano je jutro. Milan je izgubio cuculu pa se zaplakao , morao sam da ustanem da je najdem. Ljuca se u istom trenutku probudio . Stavio sam ga u krevet pored Oli.

Sedim u trpezariji, pijem neku instant kafu , ne palim expresso mashinu da ne razbudim cijlu familiju. Kisha zestoko pada , sivilo je prekrilo Meudon. Tiho je , samo se chuje frizider  i mashina za pranje sudova. Uvek sam se budio rano, iako volim  spavati do kasno. « Pas de chance », secam se kako sam morao ustajati prije petlova  jer sam bio siromashni djak « peshak » . Ustvari to je bila verzija “djaka peshaka” iz 90-ih. Jer putovati “Lastom” tih godina je bilo isto sigurno I udobno kao treniranje vishe extremnih sportova tijekom jednog istog dana.Marty! Upadaj u supermobilvremenskumashinu, idemo u SSorabiju 90-ih!!!

Kisha pljushti, kava je odvratnog ukusa (manje vishe istog ukusa kao I ova od jutros ali sa drugim kemijskim substancama). Matori kupuje kavu u nekoj przionici(kad je ima) gde najvjerojerojatnije  u paketic stavljaju sve osim kave, asphalt, raza, mlevene piletje kosti, plastika, uranijumski izotopi, etc…

U ustima mi je vetj plavi BEST , koji puni dimom ledenu kuhinju, tiho je . Matori josh uvek kunta i chujem ga kako hrche . Palim radio.Divni i vjeseli glasitj neke spikerke se bori sa ustashkim hordama i balijskim platjenicima. U pozadini gore sela , naravno nasha , njihova su od ne zapaljivog materijala. 1OOOOO predlog o razgranichenju , milioniti predlog o mirovnom planu…Mudra i nadasve pravedna politika nashega velikog vozda polako pravi put prema svetskim medijima javljaju svi vetji dnevni listovi iz ekvatorijalne Gvineje.

A sad tjoroskop…Ispred mene otvorena knjiga, volim chitati uz kavicu i plugu…

Mora se krenuti…

Stari JNA vojni ranac na ledjima, jakna u poluraspadanju, doc martin na nogama(propushtaju vodu na desnom djonu) I pravac autobusna postaja. Napalju je josh prava notj, nijedna ulicna lampa neradi. I kad ima struje , radi jedna od deset. A da retko ima I struje. Zemlja grca pod ne pravednim I nichim zasluzenim medjunarodnim sankcijama. Nema goriva, nema lekova, nema struje, nema nichega. Penjem su uz razjebane stepenice koje vode ka srednjoj shkoli. Umesto trotoara neke betonske ploche , skachem sa jedne na drugu okolo blato i voda , kisha josh uvek lije.Kad je naselje Orashac sagradjeno nije bilo dovoljno novaca , volje I pameti za mnogo svari ,naprimer niko nije mislio dovesti tel kabal do druge faze, gde by the way zivia sam, ili niko nije zelio dovrsiti ovaj jebeni trotoar…Sigurno I dan danas ljudi skachu sa ploche na plochu….

Prolazim pored “srednje shkole” graffiti krase zidove , zgrada nijezno socijalistichki ruzna , kvari vetj dovoljno ruzno jutro. Nigde nikoga, automobile ljudi voze samo kad se mora,I josh je strashno rano. Silazim kroz kamengrad(park mauzolej nasheg gradonachelnika, izuzetno urbanistichki  ne potreban) prolazim pored optjine i stizem u glavnu ulicu. To je mozda jedino mesto u palanci gdi rasveta josh uvek koliko toliko radi.

Stizem na parking ispred autobosnog kolodvora, na parkingu usluzne dijelatnosti su vetj pochele. U Parizu i Londonu financijske institucije se otvaraju u 9h00 , u Lazarevcu se otvaraju u 4h00. Par dilera devizama su vetj tu, neke babe prodaju cigarete. Iz cevapcinice kulja dim, i psetji hamburgeri i crni luk se « chuju » na stotnu metara od radnje.

Autobusni kolodvor je sagradjen pochetkom 18 stoletja, u isto je stanju kao i one betonske ploche o koje sam vetj pomenuo. Sa perona , gledam arhipelag ostrvaca u barustinama…

TO BE NASTAVLJENO...

Novi morbidi stare priche II

A i naravski morbidi snimaju EP koji tje se zvati"Laibach Re-mixes" . E nasheg li ponosa , Morbidi snimili disk pod utjecajem nashe  (SFRJ vishe ne postoji!)  slovenachke bratje. God of emptiness dobija neki drugi smisao u ratnom okruzenju, sankcijama, miljama vijanovitjama_militjima od machve, vojvodi sheshelju(koji krabro i nepobedivo  vitlja pishtoljem po kuravama studentima). U LA mala nezvanicno alholicharsko satanistichko, nihilistichka grupa i dalje uziva u drazima Morbida.
Domination , je neka vrsta zrelosti ove americke grupe , a i neki novi zvuk blizi industrial-u." Where the slime live" se nekako uvukao u moja setjanja o"setnjama" protiv izborne kradje . Uz sherpe , lonce , pishtaljke , kordone uvuko se i novi morbid, "where the slime live", gde sljam zivi , i gde je istina korumpirana...

Tu negde se i prekida pricha o Morbidima, oni nastavljaju da sviraju ali Dave Vincent odlazi iz grupe . Koalicija zajedno se raspada. Morbidi snimaju dva dosadna albuma sa drugim pevachima. Miloshevitj ubedljivo i sjano nas razjebava na izborima . Nasha mala trupa se okretje ka drugim vrednostima prije svega Napalm Deathu, Carcass-u, a bogumi i HC i punk nalazi sve vishe mijesta u mojem uhu. Sve dok igrom sluchja ne naletim na netu na torent zadnjeg morbidovog cd-a. I sve se oko mene istopi i smeksha , kao da sam ponovo mlad i lud. Album preslushavam s'entuzijazmom i uzivanjem. Sjetjanja se nizu kao biseri.Iako album vrvi od klishea i volje za (metal) komercijalom meni lijepo...

God Of Emptiness

Lies - And you fill their souls
With all oppressions of this world
And all the glory you receive?
So, What makes you supreme?
Lies - Your crown is falling
I offer fantasy
And you, you creator are
Blind with envy

Let the children come to me
Their mother loves me, so shall they
Woman, bleeding, ate my gifts
Man was close behind
Just like a snake I'm slithering
Thru my world divine
And like the cat I'm stalking
I'll take your soul and You'll
Be like me
In emptiness, free

Just bow to me faithfully
Bow to me splendidly

Novi morbidi, stare priche

Posle kodza vrijemena Morbid Angel su izdali album sa Dave Vincent-om." Ilud Divinum Insanus". Novi opus me je iznenadio i obradovao ! Kaj sam ja lud i opaljen bio njihovom zikom u ratnom Lazarevcu 90 -ih godina.
Od kad mi je "Drashke " pozajmio slovenachkog pirata "Altairs of madness" moj zivot se naglo promenia na bolje . Postao sam fan "death metal-a" . Morbidi su bili za vishe koski jachi i buchniji os Metalike , Slejera pa chak i od nennadjebive Sepulture. U malom rudarskom zaseoku beogradskog pashaluka rodio se autetenticni pravoslavni satanizam. Sa dodatcima shumadijskog panteizma rakija , pivo i asfalt kao aproprijacija urbano seljackog satanizma.
Chapel of ghouls je nadjebavala « Cecu «  sa  niskog prizemlja  a komshije su otkrile drazi kalifornijskog death-a.
Par mjeseci kasnije se pojavljuje mitski, legendarni , vjechiti « Blessed atre the sick » . Mali segrt satanista iz LA(onog koji na 60 km juzno od BGD) postaje potpuno lud . Pochinje crtat pentagrame i obrnute krstove po zidovima , urla , vrishti i zeli blood . U pravom duhu pravoslavnog satanizma album se slusha tisutje puta unapred unazad , unazad , u napred, z’guza’s’preda.
Odluchujem postati dvojnik ili budutja supruga pjevacha, smatram da je on najpametniji ,najljepshi, i najsexipilniji cholovjek na ovom planetu, vetjina djevojaka iz moga okrizenja nedeli to misljenje i  u strahu su apsolutnom od reskog zvuka Morbida. Fall from grace , i dan dan danas se setjam liriksa, a mojoj licnoj diskoteci taj album josh uvjek drzi pochasno mijesto. Dok « Dave » urla « the storm will cleanse me , civilized i should not be ! » Topovi grme oko Vukovara. Masturbacija i depresija postaje omiljena zabava serbskog sataniste.I dan danas mogu otpjevat u dujetu sa Davishom sve kompozicije sa kompaktne ploche koja bi se izlazala da je mogla.
Vrijeme je teklo , dani su prolazili nash mali lokalni satanizam se obogatio novopridoslicama kao veseli i uvjek hristoljubivi « Deicide », tugaljivi i meki swedski pojci « Entombed i Dismemberd », bratski veseli optimisticni « Bathory », esteski i fancy »Cannibal Corpse » , pravoslavna norveshka bratija « Darkthrone » ,nashe drustvo je uzivalo u miropomaznju hmeljom i krvlju. Veseli li smo se uz  tihi i opushtajuci grind Napalma (oni su vetj posebna pricha za sjebe), Brutal Trutha, ENT-a, i naravno domatjinske URGH produkcije. U bosni tjeku reke krvi i Vozd, Ratko, Dr . Karadzic sviraju neku svoju verziju death metala.
U nas lebac kosta 10000000000000000000000000000000000000000000000000000dinara soit (iliti) 7 feninga. Penzioneri se bese u ladnim stanovima , djecu gaze poludele babe u trku za poslednjim autobusom. Death metal je oko nas  i u nama . Ustvari sa danashnje razdaljine od 15 godina , kapiram da su Morbidi bili veseli u poredjenju sa okruzenjem u kojem smo zivili.
Nekako automatski dolazim do piratske kasete « The Covenant «  dje se sretju pjesmice tipa « Sworn to black », « Angel of deasease » s’kojima padam u etilicnekome i jebem mater svima zivima i preminulima. Nas shumadijski satanizam se pretvara u lazarevacki nihilizam utopljen u benjama , tranexima i zutoj osi i travici zelenoj kao livada …

To be continued...



 

Pamuk mek ko pamuk

Chesto se pitam vrijedi li chitati modernu literaturu ili nevrijedi? Dali se treba obesiti o zajebano nadrkane i dosadne teme francuskih modernih spisatelja i spisateljica. Teme tip ko je koga opalio u koliko sati i kako je tuzno bit u 30-40-tim na bogatom materijalistickom zapadu.Ili kako me je moj otac zaboravio u kafani dok je bio sa svojom sekretaricom na tajlandu, i oboje su poginuli tijekom zadnjeg tzunamija, dirljiva i srcecepajuca pricha. Mislim da je jasno da me zapadna literatura smara (chast izuzetcima ).Novitete treba traziti u uglovima zaboravljenih od svih, Estonija, Ukraina, Svedska, i nasa draga prababa Turska. Ogromna zemlja na dva kontinenta, bratska i nama uvek draga dedovina.

 Pre pet , sest godina sam naleteo u jednoj knjizari na knjigu koja se zvala (i zove josh uvek) "Moje ime je crveno"(moj slobodni prevod sa francuskog na serbski)., ta knjiga me je odusevila lepotom i stilom pisanja. Pamuk me je odveo nazad kroz vreme u doba sultana . U srce turske imperije gde se kuje ogromna zavera nelucenih razmera..

Znam sta mislite , da je u piatnju zavera uperena preema nebeskom narodu putem haracha I zuluma, I zelene transverzale! Ne , pricha je o slikarima I umetnicima, i o promenama i mogucim  revolucijama koja umetnost nosi.

Par godina kasnije odushevio me je Pamukov”Sneg” koga sam prochitao u jednom dahu bez zelje da bilo kada spustim knjigu . Tema je “prokleti pesnik” i domovina, I mnogo shta drugo. Znam da ovako deluje kao roman Dobrice “ the father” Tjositja ali bez straha Orhan bej nema nikakve veze sa gore pomenutim  tkzv. spisateljem.

Za moju deceniju braka    moja hanuma(naj divnija hanuman a planeti)  mi je  poklonila « Muzej nevinosti ». I gle chuda Orhan Pamuk je napisao ne samo jedan sjajan roman , nego pravo chudo. Knjiga je NLO , nemogutje je opisati sa koliko shmeka I stila Orhan bej nas sheta kroz Stabol 70. Ulazimo u domove velikih gradjanskih porodica, u priche malih I velikih.

Lutamo,  vozimo se kroz predivni Istabul(s’jednom limuzinom ,shevijem iz 50-ih) koji nas omamljuje mirisima  I zvukovima. U drustvu smo predivne Fuzun za koju vrije mrijet; I potrurchit se !

Al, posto je “Kemal bej”(glavna lichnost u romanu) vec turchin , on se sprema mrijet za Fuzun hanim.

Kemal je uspesni mali privrednik(ne trguje oruzijem ni drogom) u jednoj textilnoj firmi koju je nasledio od svoga babe. Pred veridbom je . Buduca gospoje se zove Sibel , pametna, obrazovana , moderna sexy hanuma, iz visokog drustva. Kemal I pored svijetle buducnosti koja ga chega , zena ,djeca, pare, glory, …Ludo se zaljubljuje u Fuzun( daleku rodjaku, jebeno opasne ljepote) . Kemal I Fuzun tje se ludo voleti jedno dvije nedjelje u jednom stanu na evropskoj strani bosfora. Uz miris Fuzuninog tijela I buku djece koja igraju fidbal na ulici ovaj par ce se ludo zaljubiti a I zauvek izgubiti u meandrima ljubavi I snova.

Na dan Kemalove veridbe Fuzun the nestati . Taj dogadjaj ce duboko promeniti Kemal beja, koji the od tog dana postati vechni  kolekcionar uspomena. Svih I svakakvih uspomena , ali pre svega uspomena vezanih za Fuzun. U njegovom “mirnom ludilu” ce pocheti da sprema postavku “Muzeja nevinosti”. Ali Fuzun tje se ponovo pojaviti!?§

Orhan Pamuk je veliki pisac a “Muzej” je delo neslutjenih dometa . Roman u kome zivot I secanja su puni mirisa , ukusa I chula. U kojima senzualnost I lepota su sve prisutni. U kojem je I sam Stabmol licnost romana , predivan ponosan I velichanstven. Pun pricha I raznolikog svjeta. U kome potraga za momentum totalne sretje I zadovoljstva  je vecna I ne dostizna. Kao I sama Fuzun , ne dodirljiva predivna , ponosna  I zauvek izgubljena za Kemala a I za chitaoca.

Dali zal za izgubljenom mladoscu me vetj muchi ? Ovaj roman je u meni probudio davno zaboravljne ljubavi, grehe I suvenira. Nekako sam se I ja vratio u moj sopstveni “Muzej nevinosti” I odkukao jednu dobru turu za mojom ranom mladoscu,( a sad sam u kasnoj mladosti).

Od kad

Od kad su uhvatili Mladica nemam mira. Bez prestanka me kolege zapitkuju a zsto ste vi sorabi koljachi ,ubice ? Francuska je zemlja gostoprimljiva(barem u mom sluchaju je se takvom pokazala) ali prilichno etnocentricna. Samo oni postoje na svetu i merilo su za sve (umetnost, kultura, kulinarstvo, sex, politika,numizmatika, poljoprivreda............). Chesto moji zemljaci(govorim o francuzima jer sam i ja jedanod njih) zaboravljaju svoju sopstvenu povjest i olako daju sud o drugima. sto moze biti prilicno smarajuce.
   
  E sad , ja nikakvih simpatija nemam prema djeneralu Mladicu, ne nosim majce sa njegovim likom, ne dodirujem se po stidnim mestima slusajuci njegov divni planinski akcenat. Njegov drug i brat krvavi psihijatar sa pala me ne uzbudjuje ni sexualno ni patriotski. Verujem i znam da su se Srebrenica, Sarajevo,Vukovar i mnoga druga zlodela pocinila . Nisam negacionista nase sramne povjesti. Ali nemogu se odeoleti patriotskom zanosu kad mi neki choban objasnjava kako smo mi sorabi (jos uvek sam vlasnik i tog drzavljanstva ) naj gori manijakalni ludaci sa nozem u ustima koji chekamo priliku da koljemo djecu i zene i kokoske .
Nekako lahko zaborave vijekove kolonijalizma, trgovinu robljem, rat u Indokini, Alziru saradnju sa okupatorom tijekom drugog svijetskog rata u francuskoj. A danas nezno i sa puno ljubavi i paznje bombardiramo naseg negdasnjeg druga , prijatelja i sexualnog partnera Moamera. Taj veseli poduhvat kosta nas poreske oveznika 44 miliona evrica na dan! Ali je lijepo kad mozemo misli okrenuti prema Mladicu i vjerovati da eto to pleme sa balkana je bagra krvolocna.Dok smo mi francuzi domovina ljudskih prava i sexualnix sloboda.Nekako lahko zaboravimo da pomenemo naseg dragog prijedsednika koji je toliko otisao u desno i populizam da sve vise podseca na Slobodana Milosevica koji govori francuski:
 "Francusku ili volite ili odlazite iz nje!"
"Raditi vise da bi ste zaradili vise"(nezaposlenost je presla 10 % od njegovog dolaska na vlast)
"Odjebi prljava pichko!"(nezadovoljnom zemljoradniku na sajmu poloprivrede)
"Moramo razgovarati o pozitivnim aspektima kolonizacije."(Ajde da pitamo ljude u Alziru, Maliju, Obali Slonovache sta nalaze pozitivno u kolonizaciji?)
"Ponudicemo svu mogucu pomoc tunishkoj policiji" Ministarska odbrane tijekom arapskog narodnog ustanka u Tunisu
Mozemo 'vako  do sutra !

Zato sam neurozan i nadrkan jerbo mi je muka od toga da stalno odgovaram na pitanja o djeneralu , psihijatru i rahmetli ocu nacije. Ostavite me na miru , ostavite nas na miru. Evo svi su tamo u holandiji pa se jebte sa njima. Sada ce te vidite sta su bosanci,hrvati a bogami i mi sorabi morali trpeti jednu jebenu deceniju. Debile i manijake koji su vladali balkanskim provincijama uz blagoslov ili korenje i kaznjavnje od strane mocnog zapada(ustavari kaznjavan je samo narod koji je vec u govnima bio do guse).
Slusajte njihove debilske teorije , pravite karijere na grbachi poklanih i pobijenih ljudi na balkanu i dajte sami sebi utisak da ste djevicnaski chisti i nevini.