Љуба ме држи за руку . Напредујемо лаким кораком ка клиници на платоу између Кламара и Медона . Љуша чаврља и поставља на стотине питања . Што ово светли? Колико боја има на небу? Како се ово зове , као се оно зове ? Колико имам година колико Мића има година? И тако у бескрај .
Са великим задовољством скидам Љуцу са рамена , леђа жестоко боле , сад капирам како је било матором кад ме је носио нон стоп на раменима.
Улазимо у узсно ружно здање , напољу бука радова , за годину две овде ће пролазити трамвај који ће повезивати ово предграђе са Паризом . Клиника је скоро реновирана , али је остала подједнако ружна .
Чекамо у неонски осветљеној чекаоници , Љуша црта , седи за једним малим сточићем предвиђеним за клинце . Миланче певуши , ја чекам . Увек сам мрзео чекати код доктора . Али сад не чекам за себе него за Љубу , па је некако још теже .
У последњих пар година су инсталирали телевизоре свуда , само још у клоњама нам фале равне плоче са покретним сликама . Подземни пролази у метроу су испуњени паноима који су уствари флат скринови са непрекидним рекламним спотовима . У кафићима и пабовима свуда је окачем по минимум један или више екрана . На железничким колодворима , бензиским пумпама, па и у чекаоницама доктора !
Bрти се нека тв станица типа си ен ен , само њена француска верзија . Покушавам да одагнам поглед , јер станице тог типа мрзим исто као и некад РТС у доба Милошевића . Код куће тв негледамо и немамо, живот је лепши и мање загађен лажима и манипулацијама . Слушамо радио и читамо одабрану штампу . Клинац гледа цртаће на компу.
У једном тренутку "Вандредни билтен " , Либијски дикататор је мртав , видим његову слику у доба кад је још био жив и секси . Следеће слика је леш , одваратни мртви диктатор , спектакл смрти "live " , незнам како али ми је жао јебеног Гадафија .
Као кад би ми неко рекао да ће ми бити жао Милошевића ...
Али систематско испрање мозга је несносно , страховито ме потсећа на 5 минута мржње у Орвеловој 1984 , масе сретне и вечно несвесне да их медији злоупотребљавају ликују над смрћу непријатеља . Пре само пар година смо могли свечано да присуствујемо вешању Садама , ко је следећи велики сатана запада .
Гадно ми је помислити колико лицемерје дрма несрећни запад , Гадафи је био гост у овој земљи пре само 2-3 године , дочекан као Хајле Селасије некада у БГД -ј . Град блокиран , све тв станице приказују посјет , и наглашавају колико се раис опаметио и умудрио , приједседник Змија Шарка Ниџа се љуби са раисом, нежно се милују , раис разапиње шатор у дворишту јелисеја , звијезде пјевају песму љубави између Либије и Француске земље људски права и кобасице од свињских цреваца (Андујет) .
Данас тај исти скот лежи мртав на прашњавом поду неке смрдљиве кућерине , убили су га дојучерашњи пријатељи уз помоћ натоа . Вођа побуњеника је дојучерашњи лојални генерал , већ данас велики пријатељ слободног свијета , убеђени демократа и заљубљеник у људска права .
Све то морам да пратим желео , не желео у чекаоници доктора. Ужасан страх ме хвата за Љушу , да он невиди надуто тело зликовца , да мој син првенац немора тај ужас да види на тв . Срећом те је леђима окренут екрану и неинтересује се уопште , битније му је цртати и певушити .
Доктор нас је прегледао и закључио да морамо да видимо другог доктора . А ко прегледа доктора? Излазим из клинике са дечурлијом , на излазу још један флат скрин много већи него онај у чекаоници , спуштам руку на Љуцине очи , е богуми отац цензурише , нећеш ти кроз детињство са мртвим Моамером у мислима ! Доста таја носи ужаса у сећањима , од словеније до Косова све сам хорор филмове видео у верзији "LIVE REPORT ".
Идемо кући да гледамо струмпфове, имаћете ви времена за својих 5 минута мржње ....
Нема коментара:
Постави коментар