Заустављам се негде средином осамдесетих у малој рударској варошици . Недеља поподне је , месец јул , половина тог месеца . Негде сам на средини улице "13 Пролетерске " е да тако се звала тада , свиђало се то вама или не . Тада је том улицом могло да се прође у било које доба дана или ноћи без страха, без освртања . Тада је могло да се спава на клупици , једина опасност је била да те неко псето луталица те запиша. Тада су клинци мокли да поставе где год хоће своје старе стрипове и да их продају непостојећим пролазницима .Чамо по неки сељак који се враћа са пијаће са закашењем, се заустави поред веселог млађахног продавца званог Бади .
Глади браду од три дана и са језивим акцентом каже :
"УУУ бајице тешко да ће ишта бити од тога твогa чаплаз дивана .." ," Колико ти кошта овај овди?" . Цена му не одговара , одлази у својим зеленим чакширама , и гумењашима . Увек сам се питао где купују ту униформу сељаци ? Мислим, увек имају исто одело исте прљаве зелене панталоне, исте гумењаше , и дан данас то остаје мистерија за мене .
Сунце пече , нигде никога, на степеницама поређани , Мартији Мистерије,Загори; Блекови са све вуковима са Онтарија, и наравно Алан Фордови. Већину их знам напамет , прочитани 100000000000 пута , унапред и у назад .
Мало ниже низ улицу је посластичарница , где се у хладним танковима врти љимунада и боза, кад би барем продао који стрип да отрчим до шока да купим једну љимунаду . Е да тада је било 2 сластичарне у главној (и један киоск семенкара -сластичарна ), она поред поште је била моја омиљена , у њој је радио шок , млади посластичар који је увек имао диван осмех и фину реч за нас клинце , јесте да се мало фрљао падежима (али има нас пуно који се фрљамо , аутор овог текста например )али је био увек насмејан и услужан .
Деценију касније на том месту је израсла ПИЗЗЕРИЈА у власништву човека сумњивих навика и фрквентација, толико му је живот биа комликован да му један дан ауто експлодирао, спонтано сагоревање или тако нешто ... На месту где сам волиа се давити у туфахијама , тулумбама, кремпитама , шампитама, грчким и обичним баклавама , деценију касније су седели главати орангутани који су третирали локално становништво као стоку , ето главати брђани су заменили "шока ", на моју велику жалост .
Одмах прекопута је скоро нова новцата робна кућа . У ној можемо наћи све од "игле до локомотиве " али прије свега аудио касете и плоче , на првом спрату , на који се пењемо покретним степеницама. Еј покретним степеницама...
Сећам се дана отварања , била је пуна ко "око", људи су куповали све и свашта , и оно што им треба и оно што им не треба , пре свега оно што им не треба .
У ниском приземљу је био супер маркет , у коме је чак постојао и један базен са шаранима !!!
Одмах поред наслоњена на робну кућу био је диско клуб... Супер модеран али још недостижан за мене клинца . Пар година касније ћу почети мој "нигхтлифе период " баш ту , где ћу по цијело вече да чекам пар hard rock нумера да би могао дивљат са пар ортака. У мрачним 90 то место ће бити на смену дизел хангар (са чики , лики, сики, шемса, халид сценом) а на смену падавичарски азил (ДЛМ, ЕЛ ОРГ , Рамбо , Бјесови, Џа или Бу , Ритам Нереда и наши локални пулени , па чак и ја са моји музиканти ) али некако су ови први превалили и прогутали све нас .
Ок, одо до рударске , да попијем мало воде , млазић једва да тече , воде скоро да нема , али оно мало што могу да попијем ми прија и освежава ме . У чесми брдо неког смећа , страшно ме нервира та непажња , неко је бацио "кромпир " унутра који враг је натерао баш кромпир да баци у фонтану ? Али то је Југославија , и Србија у њој , е да земља у којој сам одрастао се звала Југославија . Социјалистичка Федеративна Република Југославија, земља на коју сам био поносан , за коју сам навијао на олимпијским играма, земљу за коју сам био спреман да положим живот као и народни херој "Дуле Караклајић " , е да био сам у трипу социјалистичког шехида , сањао сам херојства друга Тита , ... Без обзира на цео тај херојски пантеон социјализма са људским лицем , некако сам се и жестоко ложио на принцезу Леју из "Ратова звезда" , Хан Солоа (мој први геј идол, полузаљубљен сам био у Х.Форда) .
У Југославији неспојиво је било могуће. После дана "Стазама Хероја" где смо ишли пионирским стопама за дедовима палим за слободу и равноправност трчали смо право у кино гледати "Полицајац са Беверли Брда " са Едијем Марфијем у бесним машинама , дању узорни пионири навјечер хероји интергалактичке републике . Само понекад кад је цепач карата изузетно лијепо расположен био могли смо ући и гледати "Емануелу", Калигулу и Mesalinu , где по нека дојка и гуз су могли да се виде на биг скрину , ммммммммммм
Е да све то је могло у Југославији, и приватно предузетништво клинчадије је било могуће .
У 15 часова купим стрипове , и палим дома , продао сам 2 доста је за љимунаду и сладолед, ипак ћу да питам ћалета за кино вечерас ... У станчићу ме чека ладна шопска у фризу ., на тб "Недељно Поподне " први Ју талк show , ма баш ме брига за талк мене интересују клипови који се провуку сваких 15-20 мин , спотови са МТВ ја, Sky сателитске тв делују тако кул , а врхунац су Мајкл Џексон , Пинк Флојд , и Мадона са тим клиповима путујем , нисам у ЛЗ него у свијету showbiza . После је филм у 4 . кад би још данас био неки пеплум , тип бен хур , то би био рај , собица где је тв је у сенци ,са шопском у рукама (уместо кокица) ложим се на Чарлтон Хестона у мини сукњици .
Какав је то спокој био , пријатељи. Само су моји тупави матори могли пореметити тај мир , али данас су одлучили да кулирају и кунатју цело поподне . Изгубљен у дечијим сновима , дрхтим уз филм верујем да ће правда победити . ДА ће федерација Кул превараната , свемирских хероја, суперхероја , јунака НОБ-а , Партизана , друга Тита (који ће се чудима модерне генетике једног дана вратити међу нас да поново буде доживотни председник, пионира војника, команданата бригада који знају као побећи од метка заувек сачувати моје спокојно детињство . Да мрачне силе империје, злих кримоса , чудовшта са морских дубина , четника , усташа и нациста неће моћи да изврше преврат и украду нашу малу варошицу и да је однесу у мрак.
Ма не , наравно да смо сигурни у нашем малом мисту, у нашој великој јуначој домовини, у спокоју нашег родитељског дома ....
Уз помоћ ВИС : Рибља Чорба (прецизирам Албум Кост у грлу), Пакет Аранжман , Влада Дивљан анд Ол старс бенд ...бечнаја помјат умјетницима и рахметли домовини
Нема коментара:
Постави коментар