Негде око поноћи ме је пробудила бука у ходницима. Урлање , више гласова је уралало . Маму им кретенску ,урлају као сваке ноћи само шо ове није један глас него више њих. Ехо разуларених гласова одзвања кроз мрачне ходнике. Испод сламарице , неки су још оно на чему смо спавали звали тако, сам извукао флашу "Б алтик вотке" цимнуо један добар цуг и легао на леђа. Поглед је кренуо да шета по плафону, боја је спадала на више места , испод су се назирале цигле или шат ја већ знам.
Вриска и цика је и даље трајала у ходнику. Потегао сам други цуг са "балтика" дух ми је се рашчистио и појаснио.
Срећом те овде може до селендре да сиђе , и купи која литра брље у сеоској радњи .Земља тоне , трговине су све празније и празније . Мени се јебе , само док брље има има и мене . Много ми је лијепо овде у планинама , ту где сам смештен на километре ничега нема , само брда и шуметине . Ноћи су црне и покривају сваки зрачак светлости , тамне су и дубоке као и провалија у којој тренутно лежим. Провалија у коју сам упао не желећи ништа друго него баш то , слободан пад у јаму без дна. Док падам увек се нађе нека занимација , а нејљепша занимација је раџа .
Ипак има неке сврхе бити на чистом зраку, флаша ми дуже траје , пијанство је љепше јер је тајно, а кад понекад прогутам неког бенџу у гди ми је крај. Кад ме је матора довезла овде старим "тристаћем" био сам у лошем стању . Дрхтавица бре, брејкденс , првих пар дана нијесам знао где ми је дупе а где вугла . Сад је већ боље од кад сам пронашао пут до селендре . Најбитније је да пијем мање и са више уживања , само пола боце на дан , што је за мене као пола порције , е ! Боље ишта него ништа . И читам , опијен и трезан , изваљен на кревету , или њежнјо опијен на тераси овог престижног центра. напољу је све ладније и ладније , струје баш и нема увек . Али јебе ми се док год још старих фуруна има има у соби све је у најбољшем риједу. Ноћи су једини проблем, често је "весело " колеге се деренџају лупају вратима , јебеду једни друге до раних јутарњих часова.
Не нијесам у јавној кући али прцачине има до миле воље , онако све редом као наликује и доличи 'ваким местима . Женско одељење је на спрату испод наш тако да се на хануме не пењемо него силазимо на њих .
Мени се баш и не јебе , ни фигуративно ни стварно , од кад ме је мој славуј отерао из нашег љубавног гњезда , наводно због мојих уметничких "перформанса" у касним ноћним а раним јутарњим часовима , пиша ме не слуша увек . А можда су бенџе , транџе и ладно балтичко море довољни за сензулне ужитке .
У ходнику се урла све јаче и јаче . Излам и и ја почињем да вичем :" Маму ли вам јебем , оћете ли ућутати , пичка вам материна блесава "
Из собе 15 се помаља силуета , мало накривљена , каже : "Шта бре оћеш смрдљиви?" Глас силуете ми је познат , баш неби да се сњим дркам вечерас , он је скроз накриво набијен . Нико му на пут не стаје .Pадиша је највјеројатније психопата број 1 у овом вјеселом дому. Има моменте где се проглашава првим српским вампиром , понекад је вукодлак , а често аутентични дебил који лупета на широко и надугачко .
Био је председник ловачког удружења(и шеф комуналног) у некој задрканој паланци на 1000000 км од прве цивилизиране урбане средине . Једног дана је отиша на ген скупштину го ко од мајке рођен и покривен говнима од главе до пете , кад је ушао на састанак објаснио је друговима ловцима да измeт брани од нечистих сила јер је сам по себи нечист . Тврдио је да је говно огледало за демоне , кад гледају у говна препознају се . Дали је то била порука за другове ловце који нијесу дирали Радишу него су одмах одвели радишу умотаног у ћебе у станицу милиције одакле је пребачен у наше одмаралиште у брдима .Kажу још да је код куће заклао све што је мрдало и дисало. , кокошке, петлове , чак и пар голубова који су кљуцали по дворишту, Џеки је исто лоше прошао , џекијева псећа глава је красила капију.
Ето та њушка ме је гледала , лице му нијесам добро видео у мраку . Некао нисам имао ни воље ни храбрости да се расправљам са њиме . радиша крену једну стопу унапред и рече : "Еј, педерашу док ти сниваш ми преврат спремамо ... У јее , изгледа да није било валијума и осталих тешкаћа данас за "теже "случајеве . Шта да се ради криза , санкције , све је празно ко у варшавком пакту. матора ми ми пише да се у престоници пензионери бесе у леденим становима, нема клопе , глад . јаје кошта 100000000000000000000000000000000000000000000000 динџи . разноразни креолци дркају пролове као стоку. А мени лијепо у мојим планима . Али ето Радиша спрема преврат .
"Иди спавај манијаче какав те преврат спопао идиоте!"
Приближавајући се видим му крезава уста , болничари су га тукли пре три недеље , није било лијекића па су га смиривали стопалима!
Чича Фројд би био заинтересован за ову нову технику , удри док се не усере , па се мажи говнима после . Hаше особље је увек било весело и иновативно , 'очас посла знају импровизирати нове терапије , што стопалима , што песницама . Неуропсихијатар , ткзв шеф ове луксузне виле , иначе мој колега у балтичкој страсти, је прећутно одобраво ове технике лечења , a шта друго је могло да се користи као лек за смирење . Диоде , аноде и остале -иооде нијесу могле да функционирају (без струје) а и кад је било исте напон није довољан да се весели раздрагано баце у плијес . Бомбоница је ретко било , ако посете не донесу није било , и нема . Мени старамајка негде ископава лаку радост негде из своје апотеке , е то су ти просветни радници увек пуни бенџи и транџи . Шта ћеш буразеру мора да се преживи 6-7 часова у престоничкој средњој ...
Видим да су му уста пуна крви : "Сад је на нас ред , доста је било . Мука нам је од свега . Време је да кренемо на њих . Јер ако нешто не предузмемо , Христос ће да полуди од беса и да нас прогута својим џиновским чељстима . Ја је нисам пустио да пати , скратио сам јој муке... Курвештија вавилонска . Али сад ће да живи заувек јер је окусила правог и јединог српског вампира . "радиша је имао онај унезверени поглед у очима ,онај ледени вампирски радишински поглед који пун бесмисла и лудила .
"Радиша брате идем ја по дежурног да он мало поразговара са тобом, знаш онај што те је смиривао задњи пут ..."
"Јели педерашу знаш ли где је памет људска ? Где је сва људска мудрост сакривена ? Кажипрстом се чукну по глави :"Ево баш ту , ја га имам на претек , мислим на разум , имам га на претек , а дали Милица има исти незнам саћу да ти кажем ." Утрча у собу .
Милица је стажерка из престонице , фина ђевочка , студент психокурцапалца, овде је дошла на специјализацију . Често са снајком ћаскам о росијским шкрабалима које обоје волимо . Уз пљуге и кахву развлачимо нашироко и на дугачко о баћушкама и њиховој списанији . Обоје волимо падавичара Фјодора у оног морфинољупца Михајла Б. , често у зезању се питамо са којим блесавим би страпали Феђу у собу , јер је њима ође место ,мислим шкрабалима . Милицу сам стеснио први пут прије пар дана , нисмо се појебали али мукотрпно смо се лизали где гој смо могли и где год нам је физиономија и анатомија дозволила . Шо би се рекло од тавана до подрума . Толико нам је љепо било да пошто смо свршили нијесмо хтели одма ићи даље , или ти спојити наша тијела у ватри страсти .Спавали смо ко двије срне слупчани једно уз друго све док нас зима није разбудила голуждраве ...
Радиша је нешто држао у шаци :" Ево ти пичко , јебач , ево ти њен ум , па иди сад с'богом ". Утрпа ми у руку врело парче крвао и млитаво , парче мозга !
Људског још врућег мозга . Бацих одмах ужас на под полочан линолеумом , црним као угаљ . " Шта је , нећеш њене снове и кошмаре , усро си се , а?"
Одгурну Радишу и утрча у собу , на поду је лежало тело Милице у белој докторској униформи испрсканој крвљу . Глава ове несретне жене се претворила у гротескну кашу крви, костију и меса , манијак је ишчупао очи из дупљи и развукао један део мозга свуда по соби .
Балтик се заталасао у мом стомаку , кренуо сам да повраћам , вотку , и остатке ђувеча од синоћне вечере .
"Мораш да знаш да је крај близу. Сад ми владамо овде више нема сотона у анђеоским рунима . Само ми вампири и светци , ааааааааааааааааааа, што ми је добро !" У углу поред кревета је стојала наслоњена секира , са којом смо ми "алкоси и дрогољуби" цепали дрва . Мора да је неко заборавио да је затвори у болничарки орман ... Рукавам обрисах слине и шлајм , и пуче радишу у чело тупим делом секире , паде као клада , приближих се његовим крезавим устима , још дише , нијесам га убио.
Палим у собу Гојка , хероиномана на лечењу , није у соби , све колеге алкоси и дрогољуби су нестали из соба :"Јеботе колико сам спавао, шта је се десило док сам спавао ?"
Док сам трчао према женском одељењу , приметих да на зидовиmа је неко исписао крвљу стихове :
"Понекад ми се чини да с'пуног складног бола..." бодлерову "фонтану крви " је неко цитирао у крвљу , правој .
Јеботе то је профа , мислим професор . Несретни скицофренични професор књижевности , коме су манијакални снови пореметили живот заувек негде у раним 20-им .
После брилијатних студија и више стипендија по белом свету , профа се вратио у свој родни град на обалама Дунава да предаје млађахним генерацијама . У сред предавања профа виде своју мајку која уђе у салу кроз зидове . Церекала се држећи главу профине 7 годишње сетрицена послужавнику са цветним дезеном . Профа се вратио кући и кухињским ножем је обезглавио мајку и оца , једино је поштедео сестрицу. Доктори су га прогласили "званично" лудим и затворили у затворску психијатријску болницу где је провео 12 година. Кад је све почело да тоне , земља , живот , нада ; затвори су постали пренатрпани , тако да је неко паметан одлучио да пребаци профу на планину , ионако "мрава није згазио 12 година" . Једино што је профу и овде мајка посећивала са људским главама , кофама пуним крви. Пролазила је кроз зидове , излазила и улазила без најаве , поготово ноћу . Понекад је и она сама долазила без главе , њека уста су говорила са плафона , профа ми је објаснио да су на 10000 зуба и језика причала са плафона, а сви са одвратним уњкавим гласом рахметли мајке .
Профа је ретко комуницирао , само понекад са нама "нормалнима " објашњавајући нам да он није луд , он каже да га само тај уњкави глас мајке излуђује али то је све . "Профо кога још матори нису излудели." често сам знао да кажем.
Сад је профа највероватније слободан ко ластавица и јури са мајком...
На женском одељењу , свуда има крви , на зидовима је профа написао мемоаре . Пар женских глава набацаних на гомилу стоје поред улаза у кантину . У кантини профа до паса го , кухињским ножем сече главу некој несретници . Кад ме виде , викну:
"Еј фолозоф кад завршим за мајком ето ме да попушимо по пљугу ..." , имам утисак да сам у бизарном кошмару , сваког тренутка очекујем буђење . Имам утисак као да гледам сцену у неком апсурдном циркусу. Где кловнови ждеру публику , деца вриште , а никога нема на трапезу , ништа више није на правом месту , све ми се мути у глави ,мишеви и пацови на стотине трче кроз ходник чујем њихове одвратне шапице , кошуља ми је пуна скакаваца и жохара, морам нешто да цимнем . Знам да портир сигурно има цирке у штеку , трчим до портирнице где Миленко већ по прилично мртав , заклан ко прасе , спава у својој сопственој крви, спаваће заувек ....
Испод шалтера налазим пуну флашу жуте осе и неку комовицу , два литра сјајно!
У кантини профа је звршио са "мамом" крвав је али смирен и тих као и увек. Пар лудача играју коло уз звукове неке оријенталне калакурнице . Ноге шљапкају у барицама крви. Профа палиу пљугу и каже :"Ето и то заврших , следећи пут ћу да одерем матору курвештију. " "Доста ће она да ми се шета тако , а , мудри мој , зар не?
И ја палим неки смрдљви дуван, пијем осу у великим цуговима, мало ми је боље . Поздрављам се са профом . Лудаци су преузели власт у азилу . По ходницима неке бабе и деде се рокају у буљу , пар депресивних жентурача урлају , супермен лети по дворишту . Јутро је свануло . Измаглица је покрила врхове брда , сунца нема назиру се сиви тешки облаци.
Извалио сам се у фотељу у тв сали , пар пост коитус парова хрчу загрљени на канабетима око мене , пар женских дугокосих глава красе полице са књигама . Профа пише нешто по зидовима .
Палим телевизор , неким чудом има струје .
"Поштовани гледаоци пратите први дневник . Добро јутро . Данас је по ко зна који пут прекршено примирије од стране усташких хорди .........................................................................................А треба да се и зна да надасве мудра политика нашег руководства ,води ову земљу ка ...................................................................................................................................................................................................
Ми сораби смо народ најстарији , чак и ајурведски списи говоре о нама ,како другачије ...........................................................................................................................................................................................................................................................................
Али зато свако ко дигне руку на голоруки српски народ , ми ћемо је одсећи , бога ми...................
САО Крајина , се неће предати у руке фашистичка армаде ............................Смак света је највљен од стране тарабића и ми се активно спремамо за тај дан кад ће цео не православни свет бити уништен , тада ће елита српског народа кренути да просвећује планету ....................................................................................................
................................Хвала на пажњи и довиђења .
Флаша жуте осе и комовице су већ празне . Сав сам утупљен и омлитавео .Сан ми не долази на очи. Промаја дува кроз полупане прозоре , чује се плач и јечање негде у ходницима .
Чак и не знам да ми леден нож реже грло , осећам на грудима моју врелу крв као млаз вреле воде која се слива , све се затамњује , мрак.
"Хвала профо , ево враћам ћакију ко' што смо се договорили."рече Радиша. Профа узе нож и крете да трчи за мајком која побеже кроз десни зид.
Захваљујем се на успешној сарадњи ВИС : SOAP &SKIN која је својим љупким и надасве веселим тоновима пратила шкрабање а не заборивимо и ВИС SCORN који су дали пун значај овој кретивној калакурници , слушало се и пар нумера ВИС Salem . Фала ви и господи помилуј сотонину музику ....
