Укупно приказа странице

понедељак, 18. јун 2012.

Нациста и брица




Поново се вртјем на ђело лудог Едгара . После « Јебеш Америку » коју сам прочитао у даху , руку ми је допало сјајно дело « Брица и нациста » . Едгар ме је вец страховито потресао и одушевио својом лудом књигом о НЅ , и беди имиграције , сексуалној апстиненцији и холокаусту. А вец следеци роман који је написао далеко превазилази у квалитету и лудилу  предходну прочитану књигу(Јебеш Америку).
Хилсенрат се баца на тему  која је и дан данас табу, холокауст,. Али је он успео 70 их да се игра са са симболима и повјешцу на начин на који нико данас  нема храбрости да покрене , а камоли да се спрда  са идентитетом и повјешцу. Едгар се руга , његова сатира и цинизам су без граница , и данашње списатеље моз научити шта је храброст и не спутаност једног правог уметника. Уметничка слобода код Хилсенрата је бескрајна а политичка не коректност предивно провокативна .

О чему говори његов роман ? Главна личност овог сулудог писанија је Макс Шулц син праље , доказано аријевског подрејетла и петоро могуцих очева (сви сјајног аријевског подигреа) . Књига почиње листом могуцих очева и њихових доказано германских предака. Прве комшије Шулцових су брица Финкелштајн и његова породица зена и син Исак рођен истог дана као и Маџ . Два клинца одрастају заједно у послератној њемачкој . Макс учи јидиш  у куци Финкелштајнових, упознаје јеврејску традицију и учи занат берберина . Стари Финкелштајн је најбољи брица у граду , млади Макс учи занат од најбољег и у исто време другује за Исаком.
Касније Макс постаје национал социјалиста , и наставља успешну каријеру на источном фронту уништавајуци систематски украјинске и руске јевреје , чувена шоах метком. Макс после првог срчаног удара је премештен у пољску у један мали конц лагер где посао обавља са ревношцу и позртвованошцу. Рат га дочекује у пољској одакле бези са торбом пуном златних зуба . Докопава се њемачке после надреалних авантура (напр ; силовала га пољска вештица која зиви усред шуме ). У страху да његови подвизи на истоку га не одведу на вешала Макс швата да је једино решење за њега је препородити се у кози Исака комшије … Обрезује се код једног хирурга на црно , тетовира број на руци и поциње нови зивот као Исак Финкелштајн. То мозда и неби нио тако интересантан и луд роман да Исак(Маџ) у једном тренутку не постаје сиониста  И одлази да се бори за стварање Израела и против британских колонизатора.
Сатира достизе врхунац у верском и националистичком  фанатизму Исака.Лудачку метафору  Хилсенрат носи брехтовском снагом и пoleтом. Перверзија Макса -Исака је велелепна , храброст Едгара да се руга је бекрајна. Кроз овај роман  као златна нит се провлачи истина о људској бескрајно перверзној природи. У његовој сатири танка нит између два лика непостоји , Исак је искрени сиониста и добар јеврејин као што је и Маџ храбри борац против светске јеврејске звере и сс истребљивач низих раса .
И код једног и  код другог  је   најтузнија И најсмешнија та могуцност  кохабитације , нациста И брица јевреј се удопуњују И потпуно су копатибилни.


Свако ко зели се осетити слободан од предрасуда , али и било које мрзње треба да прочита ово блесаво надахнуто дело. Иза луде приче се крије једна  ода тoleранцији, ода слободи, и ругање  свакој форми оданости нацији, вери , земљи , крви , и осталим екстремним будалаштинама.
Упосзнајте боље Исака Максимовича ШулзФинкелштајна , нецете се покајати .



Захваљујем се Дамиру Авдицу, Смашинг Пумпкинс, Тхе Феелеис   на потребној сурадњи . Музика је мој унутарњи мотор …. Ђенкујем товариши музиканти!


субота, 9. јун 2012.

Damir Portparol


Sasvim sluchajno sam naleteo na ovog bosanskog "Brehta". Sve shto mogu reci je da je njegov "kapital" krvavo istinita i mrachna pricha , nashe  zagubljene generacije . Jedan deo koji je zagubljen dole na balkanu , i drugi deo odje u dijaspori.Ovaj chovek , zna o chemu govori, on resheta sve , krv , gnoj , sve teche iz ovog diska . Osecao sam duboko u mojoj kozi kako se urezuju rechi i stihovi ovog umetnika .I aktuelnih pricha ima i zla od jucher , mrak je sveprisutan.Damir je prokleti bard , nashe isprazne "apple" , "mac donaald", i kokak kole sadashnjice . Njegovi minimalisticki pristup(gitara i glas) daje posebnu snagu ovom opusu, negde izmedju slama, bluza i punka , damir mrvi stvarnost pod tezinom njegovih "brehtovskih " stihova i bosanskih urlika.
Nekada davno , jedno pravo "Zabranjeno pushenje " je se moglo biti okarkterisano kao real life bosnia and herz , ali su oni bili zajebanti, i nekako se njihova pricha zavrshila tragedijom, sada nas kusta i nele chak i na zapadu smaraju sa laznim altermondijalizmom.
Damir nije zajebant , iako mu balkanski crni humor nije stran, damir je shejtan rechi, buntovni plamen balkanskog dubokog nemira , slovenskog nepokorivog duha. Damir je munja na kishom nocnom nebu balkana , kratka i buchna , dovoljno jaka da probudi usnule duhove.
Ovaj album , ne nosi poruku , ne drzi pridike , ovaj album je svedok jedne mrachne epohe, rabijenih i raskomadanih snova vishe blakanskih generacija( a bogumi i jevropskih), ovaj album je nashe dans , jucher a nazalost i shjutra ....
Damire vratio si nam onaj pravi balkanski fatalistichki ali buchni patos , melanholiju . Ali si nam vratio i zelju da uzmezmo pishtolj i pucamo na Franca Ferdinanda, da u sred proletera pokushamo ubiti Lenjina , Da shtampamo majce sa likom Bakunjina i da ih valjamo za jevre , da trunemo na golim otocima za Dzugashvilija , da uzivamo u udobnim ugrejanim stanovima dok chitamo Slavoja i Naomi Klein...Da molotovima zabranimo big makove , i da zapalimo pariz za mladim bandama iz predgradja ,...

Damire havala shto si postao portparol svih propalih balkanskih ljevichara, domacih i u dijaspori ...