Жан Kлод Романд, јунак ове приче је уважени стручњак светске организације здравља у Женеви , отац дечака и девојчице , добар муж и комшија , вољен од стране пријатеља и породице . Води миран и повучен живот у Јурском масиву . Све некако досадно и тупаво делује , провинцијска буржуаска породица са патријархом савршено уклопљеним у калуп . Катихизис недељом после цркве, недељни ручак, вечера код пријатеља . Од понедељка до петка , непрекидна путовања до Женеве , службена путовања по свету. Истраживања око техких болести је специјалитет госин Романда .
Неко ће рећи шта бре тупиш Павловићу , пређи на ствар !
Ок , једног лијепог дана , госин Романд је скрскао лубању госпоји Романд , онда је покрио иту да је не буде 'ладно, отишао пробудио дјецу скухо доручак , све молећи их да буду тиши да не пробуде маму, онда су гледали цртице зајдно . Прво је одвео ћеркицу на спрат , под изговором да хоће да је измери температуру , пуцао је у главу , после је на ред дошао дечак ....
После свега тога је изашао и купио дневну штампу . Сео у ауто и отишо убити још пар чланова породице, своје родитеље, и свог пса...
Зашто? У француској сви знају одговор , Романд је живео 18 година лажан живот . Нити је радио у женеви нити било где другде . Студије медицине је напустио у другој години, после једног испита на који није изашао , који је био преломна тачка у његовом животу. Од тог момента , живи измишљен живот . Све до дана где лажи почињу да руше измишљену стварност. У том тренутку , хладнокрвно , и без двоумљења брише једине стварне личности из измишљене приче , жену, децу и родиље и цука...
Карер са невероватним талентом , препричава ову причу(више пута сажвакану у медијима и на филму) и ствара од ње ужасан поглед у понор човечијег мрака . Романдова прича може бити делом и прича (не)људскости , наше несретне цивилизације . Некао читајући ову књигу , лако сам проналазио сличности са нашим свакодневним бенигним лажима . Са нашим друштвима које живе лажне животе , или нам продају исте . Све до оног дана где се бира нај отровније и нај мрачније решење . И ми и друшва у којима живимо су спремна на одлучујућем моменту потону у мрак , неко дубљи неко плићи (наравно да сви нијесмо језиве манијакалне убице, али на карају крајева није ни Жан Клод био у очима свијета ) и да се све заврши уз помоћ карабина и оклагије ...
Прича добија на ужасу кад видимо да смоубиство ЖК није успело , и да тај човек покушава да настави свој живот као Раскољников , са мистично христитијанским откупљивањем за почињени злочин . Његово"спасење"долази кроз , "покајање" , молитву и пријатељство са хришћанским човекољупцима који га доброчински посећују и охрабрују на путу молитве и смерности . ЖК Романд проналази бога у свему, понекад помене "трагедију" у којој је он учесник , скоро и жртва ...У једном тренутку се питамо да није и Карер пронашао оправдање за овог , "несретника", да није његова славјанско , кавкавска крв проговорила (Е Карер је руско грузијског подријетла ), да није и њега дирнуло христијанска катaрза Романда ?
Карер је луцидан до краја . Романд није пронашао бога , он је измисли само још један нови живот , нову лаж . Та лаж искључује било какву самилост или осећај кривице . Романд је доследан својој лажи , и у њој пере прошлост и сам себи даје опроштај . Вртлог лажи је не заустављив , Романд је онај архeтип уобичајног људског зла које из лажи веома лако прерасту у крвави пир.
Нијесам сигуран да је Креров роман преведен на сербско -хорватски али ако јесте са ужасом и језом препоручујем ово дело свима који воле добро слово.
Захваљујем се музикантима на помоћи око овог писаног сатава: Soap & Skin, La Canaille , Timber Timbre, Alina Orlova , Scorn, John Lee Hooker фала ви и нека вам Језус подари памети и чоколаде ...