Укупно приказа странице

недеља, 15. април 2012.

Мало морген




Светлост је још тиха , нежна .Птице чаврљају на свом веселом језику , уствари шта ја знам дали је весео.
Роботи још спију сном праведника . Нико не жели да се измигољи из чашава  и почне још један радни дан .
Тишина , по неки атомобил , механичком буком наруши скоро савршен мир који ретко влада у паризполису.
Вампири се врћу у своје пренатрпане гробнице , вукодлаци брију длаке , вештице слажу метле у ормане .
Ђубретари данaс одморају , сметлиште  је пренатрпанo .
Џизус је васкрсо , неки кажу, јаја нијесам офарбо , у греху су остала пилеће боје .





Недељa

У топлини постељине чујем клинце као чаврљају у денвној соби . Линкинца је упалила  радио , спикери се чују као из даљине , мени лијепо , огрнут у топли покривач .
Kафенишем док моја два дечака се играју испред мене , Љуша ми објашњава нешто око цртежа , и у потрази је за једном старом играчком .
Јутро је мирно , весело и испуњено дечијим смехом . Кафа је врела и угодно горка, уживам у недељном јутру .
Моја деца , моја супруга , ако ово није срећан живот шта је?



петак, 13. април 2012.

Обећања

Обећања нису испуњена ,од мрака нисмо изузети.
Tешке стопе у светлости ме прате , дах у крошњама трепери .
Из мојих очију зелени мир се просипа по околишу .
Негде из жбуња зло у тишини, кључа .
Обећања нису ипуњена од мрака нисмо изузети .
Сузе теку , даха нема неко га краде .
Страх је тупаво смешна реч, ледена смрт за вратом дахће .
У сувом жутом лишћу сва нада лежи .
Пуштам да ме стихија однесе , било где , било како .

Обећања нису испуњена од таме  нисмо изузети.
Све је издахнуло у кратком трену , иако моје тело још увек дише .
На лицу света , места за нас  нема ,
 проклети , окаљани , без игде икога да се на нас смилује.
Жива рана на телу зјапи , вечна празнина на мирис увелог лишћа нас сећа .


Обећања нису испуњена од таме  нисмо изузети .

Литургијa

У последњих пар дана вртим на вокмену без престанка  "Liturgy " амерички блек метал бенд . Већ чујем зле језике који кажу ко још слуша блек метал данас ? 
Е па пријатели , ја волим црни метал . После година маскираних норвешких викинга , финских православно лапонских сотониста,  шведских  самоубилачких само сасећајућих крвоманијакалних лудака , дошло је време да блек метал порасте . То се и догодило са Литургијом , лудачко брзом и  гранитно моћном музиком коју ови амери свирају . Литургија је све осим једноставно нашмиканих северњачких лудака . Литургија је ренесанса гитаре и бубњева , урлик снаге и препорода једног опасно досадног и затупљујућег музичког жанра (част родоначелницима домаћинима Dark  Throne , Бурзум , и Ержебет Батори и рахметли Quorthon-om) .
Литургија са својим "Aesthetica" албумом успела да извуче овај правац из учмалости и досаде . Албум је права деконструкција звука , може се рећи да је овај албум савршенство хаоса , момци прже и гутају светлост око њих , као гигантске црне рупе космоса. Литургија уништава сваки тон , и даје му нови облик , хаос и исконски звук нереда .... 
Што је најбитније , ови момци нијесу обучени у хожне хлаче и не носе секире на сцени , немају ни свастике на раменима ни заклане козе на омотима . Изгледају више као бритпоп група него блек метал бенд.  Звук и тоналитет њихове музике личи на сунчане  протуберанце , џиновске велелпне експлозије метана на сунцу , Литургија је енергија у свом најчистијем облику .
Још једном топло препоручујем овај манијакално моћни албум , слушати без предрасуда и , и слушати гласно... Чак и особе које имају проблема са Блек металом требали би да барем 3 пута преслушају овај албум јер се у њему крије семе једног новог Рок правца ...

Ај сад  сви на Литургију !!!!!


среда, 11. април 2012.

Кареров Противник




Када је Жан Клод узео свој роковник и у њему заокружио  датум  , дан на који ће убити жену и децу , трнци су кренули да ми силазе низ кичму . Већ тијеком цијелог Kареровог дела нијесам могао наћи добро мијесто за шјест , дали зато што овај невероватни роман је толико страшан да не дозвољава мировати или баш зато што је тако написан да је немогуће остати миран ни физички ни психички . Кареров "Противник" , се противи здравом разуму , свему што је "нормално" и наизглед разумљиво . Можемо га видети као метафору за људско друштво и његову дволичност, само што то он није . "Противник " је истинита прича , "based  он true  story " на нашу велику жалост и страх.

Карер се докопао једне црне хронике са краја 80-их  и из ње је исцедио ову хронику - роман. Тешко је описати , стил , и приповедачки дух који витла овијем дјелом.Можемо потврдит  да Карер прича испричану причу (два филма су снимњена на тему ) али на  један неверојатно манијакално језив начин, ....

Жан Kлод Романд, јунак ове приче је уважени стручњак светске организације здравља у Женеви , отац дечака и девојчице , добар муж и комшија , вољен од   стране пријатеља и породице . Води миран и повучен живот у Јурском масиву . Све некако досадно и тупаво делује , провинцијска буржуаска породица са патријархом савршено уклопљеним у калуп . Катихизис недељом после цркве, недељни ручак, вечера код пријатеља . Од понедељка до петка , непрекидна путовања до Женеве , службена путовања по свету. Истраживања око техких болести је специјалитет госин Романда .
Неко ће рећи шта бре тупиш Павловићу , пређи на ствар ! 
Ок , једног лијепог дана , госин Романд је скрскао лубању госпоји Романд , онда је покрио иту да је не буде 'ладно, отишао пробудио дјецу скухо доручак , све молећи их да буду тиши да не пробуде маму, онда су гледали цртице зајдно . Прво је одвео ћеркицу на спрат , под изговором да хоће да је измери температуру , пуцао је у главу , после је на ред дошао дечак .... 
После свега тога је изашао и купио дневну штампу . Сео у ауто и отишо убити још пар чланова породице, своје родитеље, и свог пса...
Зашто? У француској сви знају одговор , Романд је живео 18 година лажан живот . Нити је радио у женеви нити било где другде . Студије медицине је напустио у другој години, после једног испита на који није изашао , који је био преломна тачка у његовом животу. Од тог момента , живи измишљен живот . Све до дана где лажи почињу да руше измишљену стварност. У том тренутку , хладнокрвно , и без двоумљења брише једине стварне  личности из измишљене приче , жену, децу и родиље и цука...
Карер са невероватним талентом , препричава ову причу(више пута сажвакану у медијима и на филму)  и ствара од ње ужасан  поглед у понор човечијег мрака . Романдова прича може бити делом и прича (не)људскости  , наше несретне цивилизације . Некао читајући ову књигу , лако сам проналазио сличности са нашим свакодневним бенигним лажима . Са нашим друштвима које живе лажне животе , или нам продају исте . Све до оног дана где се бира  нај отровније и нај мрачније решење . И ми и друшва у којима живимо су спремна на одлучујућем  моменту потону у мрак , неко дубљи неко плићи (наравно да сви нијесмо језиве манијакалне убице, али на карају крајева није ни Жан Клод био у очима свијета )  и да се све заврши уз помоћ карабина и оклагије ...
Прича добија на ужасу кад видимо да смоубиство ЖК није успело , и да тај човек покушава да настави свој живот као Раскољников , са мистично христитијанским откупљивањем  за почињени злочин . Његово"спасење"долази кроз , "покајање" ,  молитву и пријатељство са хришћанским човекољупцима који га доброчински посећују и охрабрују на путу молитве и смерности . ЖК Романд проналази бога у свему, понекад помене "трагедију" у којој је он учесник , скоро и жртва ...У једном тренутку се питамо да није и Карер пронашао оправдање за овог , "несретника", да није његова славјанско , кавкавска крв проговорила (Е Карер је руско грузијског подријетла ), да није и њега дирнуло христијанска катaрза Романда ?

 Карер је луцидан до краја . Романд није пронашао бога , он је измисли само још један нови живот , нову лаж . Та лаж  искључује било какву самилост или осећај кривице . Романд је доследан својој лажи , и у њој  пере  прошлост и сам себи даје опроштај . Вртлог  лажи је не заустављив , Романд је онај архeтип уобичајног људског зла које из лажи веома лако прерасту у крвави пир.
Нијесам сигуран да је Креров роман преведен на сербско -хорватски али ако јесте  са ужасом и језом препоручујем ово дело свима који воле добро слово.


Захваљујем се музикантима на помоћи око овог писаног сатава: Soap & Skin, La Canaille , Timber Timbre, Alina Orlova , Scorn, John Lee Hooker фала ви и нека вам Језус подари памети и чоколаде ...