Обећања нису испуњена ,од мрака нисмо изузети.
Tешке стопе у светлости ме прате , дах у крошњама трепери .
Из мојих очију зелени мир се просипа по околишу .
Негде из жбуња зло у тишини, кључа .
Обећања нису ипуњена од мрака нисмо изузети .
Сузе теку , даха нема неко га краде .
Страх је тупаво смешна реч, ледена смрт за вратом дахће .
У сувом жутом лишћу сва нада лежи .
Пуштам да ме стихија однесе , било где , било како .
Обећања нису испуњена од таме нисмо изузети.
Све је издахнуло у кратком трену , иако моје тело још увек дише .
На лицу света , места за нас нема ,
проклети , окаљани , без игде икога да се на нас смилује.
Жива рана на телу зјапи , вечна празнина на мирис увелог лишћа нас сећа .
Обећања нису испуњена од таме нисмо изузети .

Нема коментара:
Постави коментар