Поток

Из мрака вири уплакано лице . Жбун поред пута ка дединој кући је пун звукова , сувог лишћа које пуцкета под нечијим стопалима. Настављам да идем уз воду , шум потока  ми пуни уши , знам да се испод камења крију горске виле. Чујем њихове језиве песме како ми пуне лево ухо на десно ми неко дахће . Од Д.... па на горе све се некако змарачило више него ноћ . Прате ме духови , шумски демони, вештице лете по ноћном небу Моје босе ноге ми више не шаљу било какав бол , очећам само лепљиво шљапкање са времена на време , то су моје ране које   су се поотварале , крв оставља трагове за звери које ме прате у стопу.

Некада као дете сам трчала овим путем пуна живота и здравља данас сам празна врећа пуна кошмара , све на мене виши, имам чак  утисак да и моја душа виси о танкој нити , веома мало фали да се откачи од тела. Неко ми гура нож у уста и урла , осећам сечиво , хладно и  оштро како ми цепа десни и шкрипи по зубима : " Убићу те курвештијо, чути маму ти јебем...".
Стајем поред пања са којег ме гледа ђаво , црн гарав и страшно весео , еј .... стави главу овде сети се лепих момената ..." Спуштам се на колена и постављам пажљиво моје лице на пањ  . Око мене се шума врти као рингишпил само месец пун као Лубеница виси на небу и осветљава мој бели врат. Ујак ... стоји са секиром изнад мене и урла :" Истераћу ја  из тебе тај бес , штене безобразно ."  чекам окупана сузам да се сечиво спусти на мој врат , питам се колико ће да боли тај ударац. Између ногу ми тече врео млаз , незнам дали је крв или мокраћа или обоје . Уместо "сикире" на потиљку осећам ударац тупог објекта, равног и тешког , ужасан бол прати мучење разума , ни суза више нема. Моје малечно мршаво тело лежи на трави поред пања и тресе се као да је у снегу .

Ђаво је одскочио са пања и побегао у шуму . Устајем и покушавам да се очистим од сувог , лишћа , лишајева , травки и малих инсеката који ми миле свида по телу . Испред мене , стоји Р.... , жив и леп као кад је млад био , гледам ме тужним очима и пита :"Где ћеш  бре ....  у ово доба , ово је време само за  нас , преминуле да луњамо и плашимо живе . А ти си колико ја видим још ту и мрдаш ." Окреће се и одлази низ пут , окреће се још једном , на лицу празном и беживотном се виде црви , који излаже из очних дупљи , носа , ушију, котрљају се низ образе , глисте и зохари гмижу кроз одећу . Окрећем се и бежим, испред мене се испречава лице , црвљиво и смрдљиво и каже :"Оћеш  самном ...., идемо одмах ако ти се мили." мрмља кроз уста пуна земље и црва . немој молим те Р... пусти ме , молим тееее .

Тишина , по нека ноћна птица цвркуће у крошњама . Нe знам где сам  ноћ је испуњена месечевом светлошћу . Силазим у поток и лежем у воду , ледена је , и окрепљујућа . На десетине руку излаже из воде и крећу да ме милују, осећам те руке свуда по мени , јел ме перу или ме пипају. Не знам шо се баш ту те руке налазе али ми чине добро , телесна милина се шири кроз моје тело , имам утизак да се река греје око мене , имам утисак да је врхунац близу . Али као по команди све руке почињу да се стежу око мене и да ме штипају , узбуђење се претвара у бол, сада су то већ шапе пуне канџи почињу да чупају моје месо и да роваре по мојем месу , вода се црвени око мене . Вриштим окупана у мојој сопственој крви , парчићи меса и коже плутају око мене . Моје сузе су пуне крваве служи , окрећем се и из воде израња тело , дебело и подбуло . Моја мајка , длакава , свињски задригла ме гледа , окреће главу са десне на леву страну , и брзо враћа поглед на мене проздерану и поцепану у води , смеје се дрекавим гласом :" Тако , ти и треба кучко , тражиш курца па ћу ти и дати ја , по леђима , преклета била , семе ти се затрло..." Немој мама молим те , нисам ништа хтела лоше , молим те опрости, и ти .... опрости , опростите ми ако можете !"

Устајем из хладне воде , парчићи меса и коже су уствари лишће и камење у потуку, моја мајка се пртворила у стабло које расте поред потока. Из жбуња се чује неко , носи нешто , вуче по збуњу , чује се пуцање грана , плач .

Из ходника , долази силуета , висока , маљав ознојен . Она каже : "Немој  греота је ! Моја је каква је таква је "Чује се ударац шамара , силуета напредује ка мени . Оштри бол ме пара , цепа на два , три , хиљуду делова. Утроба  ме боли , као да се све помешало у њој бол , органи , крв , говна , силуета се удаљава од кревета . Чујем моју мајку како јеца и нариче , чујем дах силуете , још увек знојав и врео , одлази као на десетине који су прошли кроз моју мајку.

Излазим из собе , на мом још дечијем телу девојчурка , маснице и огреботине . Сузе лију без звука  и  јецаја . Морам да се окупам , да сперем са себе зној и мирис , ове ноћи . Соба гледа на пропланак напуштене куће на раскрћу које води ка З.... нама . Са прозора ме гледа лице , бело празно од крви и живота , на другом прозору промиче нешто или неко. Кућа је празна већ 20 ак година , нема никога у њој . Али ето вечерас врви од авети и злих духова . У дворишту на клупи седи човек у сеоским чакширама и гледа у месец , на рамeну му седи певац, знам да обојица чекају јутро , један да запева а други да се претвори у јутарњу измаглицу.

Преко потока у брду је гробље , цела моја лоза лежи горе у хумакама и спава вечним сном. барем преко дана . У овој ноћи су сишли "у реку" , и ходе по брдима , по шумским стазама , ја сам ту да би их срела или побегла од њих , не знам , не разумем баш све што ми се догађа ноћас . ...... ти си скроз полудела , каже конобарица у кафани поред пута у Д....у , ош да зовем хитну, видиш ли жено да си гола ко од мајке ређене . Где ћеш тако мајко моја .
Ма ко је бре луд , ја идем код деде и тате , идем да се објасним. Пусти ме жено ....Ја луда она нежна о чему прича , пола света сам пропутовала , двоје деце родила и ја луда ... Па шта ако сам гола , овде сам међу својима , у мом селу сам , имам чак и шуму на моје име ...

Пењем се ка гробљу , хумке сеу откопане сви  .....ћи су се извукли из гробова и отишли да походе брда и долине. Чупам свеће , узимам пар увелих каранфила стављам у косу , у једној црној кутији за свеће  кутија дрине без филтера , вадим цигаре и палим шибицама које је неко оставио на гробљу .

Ноћ је црна , месец се сада сакрио иза облака , неко ми дише на уво , трнци ми силазе низ кичму. НА дединој кући само на једно прозору светлост . Он ме чека , мој творац , мој газда , мој отац . Знамда је умро пре 20 година , али ено га на прозору дедине куће , стоји и чека . У дворишту свиње нешто ждеру , стајем поред обора , мирише на крв, свиње прождиру новорођенче , мала главица , без живота млитаво виси док се не расти боре за оно мало тела уваљаног у блато .... Ништа ја ту не могу , то је се већ десило и десиће се безброј пута . Пењем се ка кући , намргођено лице више није на прозору. Испод трема седе мртви госте се , радио свира неку тужну музику , не могу да видим сва лица али знам их све са гробља и са сахрана , знам како су ме гледали из ковчега , плави и ледени .Ево их ждеру за столом , свуда око њих мачорчине црне и сиве седе као да чувају стражу од живих.

Ја идем на прстима према кући, улазим у кујну , поред фуруне која не греје седе жене у црнини , по поду змије и гуштери , гмижу на хиљаде , нарикаче урлају јооооооооој ....ко муко мојаааааа, јаооооооо намааааааа.  

У спавћој соби , дугој , помислила би у  бескрај дугој , што у средини , дуги славски сто, уместо трпезе на њему лежи он мој отац . У црном оделу, усне се црне , као да их је неко кармином обојио . НА грудима свећа , црна трака у средини. Изненанда отвора очи : "Дођи пољиби оца још једном пре него сто кренем , ајде сунце моје ." Очи су ми пуне суза идем ка столу  , приближавам се његовом лицу спуштам усне на образ који мирише на јефтини лосион после бријања ,..." Његове руке се склапају око мене и упадамо у раку , пуна је лешева и разног ноћног звериња , смеје се сурово и каже :"Глупачо ево те сад са нама , никад те више пустити нећемо ..." Урлам :"Пустиме тата , пусти ме , угуши ме ...." Одозгоре земља почиње да пада по мени, велике грудве земље , иловачепадају по мени , ....

Нека тиха музика се чује са радија . Тачно је 17 часова и 23 минута , ви сте на талазсима 202-ојке . Пређимо на следећу тему , на данашњи дан пре тачно 3 године усташке снаге су напале Б... , српски браниоци понети љубављу према свом народу .....
Она чује напола радио , све је у магли , поглед јој се спушта на руке које су везане за кревет кожним каишевима , вене су надуте и плаве , на месту где је некад била тетоважа сада су скупио рој убода , око убода плава масница. Болничар са јабуком у рукама пролази поред кревета , смири се ....о све је сад лепше зар не , пејзажи у магли сестро , пејзажи у магли ....

На небу изнад Ковина , ни једног облачка , само по нека птица пролети. Вампири су у својим гробовима ,        чекају  мрак .


Фала другарици Соап& Скин на ново, совијету Салем и дружби Сцорн на инспирацији ...