Sedim i pijem kahvu , rano je jutro. Milan je izgubio cuculu pa se zaplakao , morao sam da ustanem da je najdem. Ljuca se u istom trenutku probudio . Stavio sam ga u krevet pored Oli.
Sedim u trpezariji, pijem neku instant kafu , ne palim expresso mashinu da ne razbudim cijlu familiju. Kisha zestoko pada , sivilo je prekrilo Meudon. Tiho je , samo se chuje frizider i mashina za pranje sudova. Uvek sam se budio rano, iako volim spavati do kasno. « Pas de chance », secam se kako sam morao ustajati prije petlova jer sam bio siromashni djak « peshak » . Ustvari to je bila verzija “djaka peshaka” iz 90-ih. Jer putovati “Lastom” tih godina je bilo isto sigurno I udobno kao treniranje vishe extremnih sportova tijekom jednog istog dana.Marty! Upadaj u supermobilvremenskumashinu, idemo u SSorabiju 90-ih!!!
Kisha pljushti, kava je odvratnog ukusa (manje vishe istog ukusa kao I ova od jutros ali sa drugim kemijskim substancama). Matori kupuje kavu u nekoj przionici(kad je ima) gde najvjerojerojatnije u paketic stavljaju sve osim kave, asphalt, raza, mlevene piletje kosti, plastika, uranijumski izotopi, etc…
U ustima mi je vetj plavi BEST , koji puni dimom ledenu kuhinju, tiho je . Matori josh uvek kunta i chujem ga kako hrche . Palim radio.Divni i vjeseli glasitj neke spikerke se bori sa ustashkim hordama i balijskim platjenicima. U pozadini gore sela , naravno nasha , njihova su od ne zapaljivog materijala. 1OOOOO predlog o razgranichenju , milioniti predlog o mirovnom planu…Mudra i nadasve pravedna politika nashega velikog vozda polako pravi put prema svetskim medijima javljaju svi vetji dnevni listovi iz ekvatorijalne Gvineje.
A sad tjoroskop…Ispred mene otvorena knjiga, volim chitati uz kavicu i plugu…
Mora se krenuti…
Stari JNA vojni ranac na ledjima, jakna u poluraspadanju, doc martin na nogama(propushtaju vodu na desnom djonu) I pravac autobusna postaja. Napalju je josh prava notj, nijedna ulicna lampa neradi. I kad ima struje , radi jedna od deset. A da retko ima I struje. Zemlja grca pod ne pravednim I nichim zasluzenim medjunarodnim sankcijama. Nema goriva, nema lekova, nema struje, nema nichega. Penjem su uz razjebane stepenice koje vode ka srednjoj shkoli. Umesto trotoara neke betonske ploche , skachem sa jedne na drugu okolo blato i voda , kisha josh uvek lije.Kad je naselje Orashac sagradjeno nije bilo dovoljno novaca , volje I pameti za mnogo svari ,naprimer niko nije mislio dovesti tel kabal do druge faze, gde by the way zivia sam, ili niko nije zelio dovrsiti ovaj jebeni trotoar…Sigurno I dan danas ljudi skachu sa ploche na plochu….
Prolazim pored “srednje shkole” graffiti krase zidove , zgrada nijezno socijalistichki ruzna , kvari vetj dovoljno ruzno jutro. Nigde nikoga, automobile ljudi voze samo kad se mora,I josh je strashno rano. Silazim kroz kamengrad(park mauzolej nasheg gradonachelnika, izuzetno urbanistichki ne potreban) prolazim pored optjine i stizem u glavnu ulicu. To je mozda jedino mesto u palanci gdi rasveta josh uvek koliko toliko radi.
Stizem na parking ispred autobosnog kolodvora, na parkingu usluzne dijelatnosti su vetj pochele. U Parizu i Londonu financijske institucije se otvaraju u 9h00 , u Lazarevcu se otvaraju u 4h00. Par dilera devizama su vetj tu, neke babe prodaju cigarete. Iz cevapcinice kulja dim, i psetji hamburgeri i crni luk se « chuju » na stotnu metara od radnje.
Autobusni kolodvor je sagradjen pochetkom 18 stoletja, u isto je stanju kao i one betonske ploche o koje sam vetj pomenuo. Sa perona , gledam arhipelag ostrvaca u barustinama…
TO BE NASTAVLJENO...
Нема коментара:
Постави коментар