Sve pochinje u jednoj sudnici, ne nekoj americhkoj , blistavoj , holivudskoj gde su i sudije i advokati blistavi , i puni holivudskih klishea. Ne sve pochinje u jednoj kancelariji suda u Teheranu(koja o koliko podsetja na kancelarije nashih oposhtinskih sudova po nebeskoj sorabiji).Ispred nadrkanog sudije sede muz i zena , relativno mladjahnoh doba (u tridesetima) i kamera prati dva lica. Brachni par se razvodi.
Razvod ce gurniti muza(a i suprugu) u jedan niz dogadjaja koji ce dovesti zivot do "usijanja" . Azgar Fardi koji je se vetj proslavio pre par godina sa "O Eli" se vratja sa sa ovim filmom koji je najlijepshe kino iznenadjenje u zadnjih par godina. Ako se moze u uporediti sa nechim vetj vidjenim onda je to "Dekalog" od Kislowskog(za kojeg Faradi ne krije simpatije). Fardi na isti maestralan nachin pretache realnost u fikciju i fikciju u realnost. Ima necheg duboko teatralnog u nachinu kako Faradi rezira, sve se odigrava na 2-3 mesta , i uglavnom u jednoj zatvorenoj atmosferi(stanovi , sudnice, u automobilima, u chekaonicama, na hodnicima). Iran vidimo kroz lica dve porodice, jedne gradjanske obrazovane , relativno dobrostojetje materijalno i jedne tradicionalne , siromashne i bogobojazne...
Ova dva "Irana" se sukobljavaju tokom celog filma, oba su spremna na sve , na , lazi , na obmane , na manipulaciju . Svaki se bori za opstanak.
Fardi ne zeli da napravi jednostavnu karikaturu drustva u kome zivi, on uspeva na jedan maestralan nachin daz nam dochara sta je zivot danas u Iranu. A mozda ide i za korak vishe u napred jer njegov film se moze videti i kao univerzalna pricha o ljudima , njihovim slabostima, porazima i obmanama. Videti pod obavezno...
Нема коментара:
Постави коментар