Тића

Можда барем толико дугујем блесавој животињи која ме је пратила 4 године тешког студентског не радничког живота . Животињи која је делила и добро и зло , која је дуванила и циркала са нама ноћима . Каоја је бдила над мојим рахметли бабом тијеком небројених година мог одсуства . Подсећам на бесмртне ријечи рахметли Д Павловића , који тихим и њежним баритоном изјављује захвалност госпојићи (тада) Н Бркић :"Брко ј.... ти и оца и м.... што си ми увалила ово мачиште !" Јер ваистину госпоја Костићи (тадашња Бркић ) је извршила примопредају рођенданског поклона те давне 1994.
Желим да је захвалим на свој топлини коју нам је понудила после смрти маторог и капацитет адаптатиције у веселу породицу Филиповић (којом смим срцем захваљујем) која је усвајила Тићу  и дала му дом над главом , та иста породица која јој је дозволила да умре достојанствено и окружена љубављу (што и многи људи никад не доживе ....).

Последњи поздрав Тићи и коначно ћеш да се видиш поново са твојим најбољим ортаком.


Лака ти вечност блесава мачкетино ....

   Тића Павловић 

    1994-2012