Пикардија

Први шок одласка на море у француској је било то само море . Сељак са балкана кад иде на море иде на јадран или егејско море у најбољем случају . Очекује палме, четинаре и мирис јода .

Али на обали пикардије је све некако другачије , нама барби које пију беванду , нема повампирених усташких хорди који траже пити крв нејаком серпском становништву , нема црногорских брђана који говоре нама неки несхватљиви јазик (црно горски сиктер ).

Све је равно и посуто пјеском , џиновске бескрајне плаже и пешчане дине ...Ветар носи ситни пјесак , прилично је ладно , чак и љети . Из равнице зелен и равне  ко Војводина излазимо на северно море , где нема четинара , ни палми . Краве пасу на бескрајним зеленим ливадама , локално северњачко становништво , живи углавном од социјалне помоћи , туризма , и пива које пију на литре у свако доба дана . Овде их зовемо Шти , или ти северњаци , њихов дијлект је ближи уњкању врочана него француском . Али су ипак океј и прилично гостопримљиви , каже се да кад те северњак једном прихвати као пријатеља то остајеш цео живот , знано је да  људи са севера француске су кул .

Пашњаци на обали Пикардије 

Без обзира што је море више сиве него плаве боје , што плаже су дуге преко 20 километара , и што кад је одсека море се повуче барем  2 км од копна . Обала Пикардије је дивна и велелепна . Имамо утисак да смо на крају света , нека меланхолија влада у ваздуху , џиновски таласи носе неки мрачни шмекерски звук кроз ваздух . Сунце понекад се измигољи , и нађе пут кроз облаке , и снажним зраком локализираним само на једном месту обасја део мора или плаже .

Сурфери на ветру , пролећу својим ветромобилима поред нас изваљених на плажи , и звук ветра који гура њихова једра , ме на трен пробуди из мога северног сањарења .Клинци се играју у најситнијем и нањежнијем пјеску икада створеном дејством ерозије . Копамо тунеле , правимо дворчеве , пунимо базене леденом северноморском водом . Лепо нам је , ветар је увек ту ...

Пикардија је позната и по својим мушулама , снабдевамо цијелу француску и белгију мушулама . Локална клопа су мушуле и помфрит . Мушуле се кувају у вину са празилуком , бибером , и мало карија . Обично се све то залије Шти пивом лаког у алкохолу 7.8 процената .

 Други специјалитет је чувена Пикардски гајтан , палачинка са бешамелом , шунком и шампињонима . Наравно уз гајтан добро легне белгијско  Леф пиво  ...

Волим пикардију јер је бескрајна , јер се хоризонт губи у бескрају , јер људи (пошто су незапослени ) имају времена и нико нигде не жури . Јер је ветар увек ту да те освежи и да донеш звук валова . Волим пикардију и њене мушуле , њен помфрит слан и укусан . Волим пикардију и њезино пиво . Волим бескрајни мир сивог северног мора .

 Волим њене бескрајне пешчане плаже , њене беле пикардске краве које пашу у бескрајним сланим преријама .

Посетите пикардију ако можете , икао нема гламур ажурне обале ни тренди вајб ибице , наћићете једноставна задовољства бивше радничке класе (некада су  пикардијци радили у индустрији , сада је индустрија у Пекингу и Шенжену ) пиво , мушуле , помфрит и карневал . И мир , прави мир ...