Јебеш Америку

Едгар Хилсенрат ,

и његова "Fuck America " , зашто желим да поделим читалчко искуство у вези овог кратог али јебитачног романа . Уствари и не знам дали је овај блесави њемачи јеврејин икада преведен на серпско - хорватски јазик . Али ако јесте свима топло препоручујем дјело епско -лисрског наслова "Јебеш Америку ".

Госин Едгар је рођен 1926 у Лајпцигу , тадашња и данашња Њемачка .Игром случаја  мали Едгар је преживео рат затворен у Гету Черновице (данашња Украјина ако се не варам ). После рата је је мање више живеo  где год је то могло Париз , Палестина, Њу Јорк  да би се 60 их скрасио у Берлину и живео у окружењу њемачког јазика .  

Шта је тај роман наслова који делује исфурано ,  а у ствари је  баш тако и никако другачије. После пар кгодина живота Великој Јабуци Едгар је све скапирао . У книзи срећемо сву људску беду  овог мегалополиса . У неким тренутцима ми је чак било лијепо ко' да Брехта читам , курве , клошари , имигранти .... Права мала калакурница  на 180 страна . Јакоб Бронски (алтер его Едгара ) живи од данас до сутра , вара , краде , и по мало ради да би могао попити кафу у биртији где седи и пише роман који ће га учинити славним . Наш драги Јакоб пати од вечне несташице љубави али не оне идеалне дивне , њебеске  него од оне праве , тјелесне . Толико пати да му  музе из муда пјевају и инспиришу га . И ако му само по нека проститука дадне за пар долара , кад Јакоб успе да заради беду варајући или упола радећи , он без престанка сања нове авантуре и у беспрекидној потрази је копулирања а богуми и јебачине . 

Беда и очај су све присутни у овом мрачном драгуљу , људски понос и правичност не постоје . Човек је празна љуска која богорада прљавим улицама у потрази за рокачином , најпримитивнијом и најпрљавијом , једино тај мрак и та беда буде у Бронском жељу за стваралаштвом , буде у њему жељу да сети шта се десило( једном давно  Јакобу ), ко је избрисао сећање . Дали је сећање на прошли јакобов живот заувек нестало или ће успети да га преточи у прозу у свом будућем успеху , највећем роману икад написаном , прича Јакоба Бронског !

Негде у позадини се чују звукови метроа , прљави клошари и курве висе на угловима улица новог амстердама , нигде ни трунке светлости , Јакоб живи ноћу .

 Незнам како али Едгар ће углавити у своју причу и њемачку ,и холокауст али на један чудан не холивудски начин , јакоб ће постати на крају хроничар једног света који је нестао , све док нажалост постоји у једном трулом црвљивом друштву без вредности , без љубави али испуњеним неким мраком и безнађем  који мами и привлачи  . Његов роман ће у цјену великих људских и јебачких одрицања бити завршен , после пар перипетија .

 Остаћемо збуњени пред сировим језиком Јакоба , пред вулгарношћу света у којем живи , пред гадним језиком којим ликови причају у овом роману . Али баш је то дивно и велелепно  у овом кратком роману , тај курвински , псећи , клошарски језик којим Едгар пише и који Јакоб  живи сваки дан у јебеној америци . Са Јакобом Бронским ћемо се приближити понору , и баш у оном тренутку кад посмислимо да смо стигли на дно понора схватићемо да је дно понора само степеница ка вечном паду у мрак и ужас ...

А да књига коју пише Јакоб Бронски у Едгаровом роману се зове "Дркаџија "....

Заваљујем се Џеку Вајту , Готан Пројекту на неопходној подршци ...