Чарапе преминулог

Ташта ми је на поклон дала седам пари чарапа .
Оне су различитих мотива и боја .

Те чарпе су требале грејати стопала таштиног оца .
Међутим , уморном Јозефу није било до чарапа ,
преминуо је пре него што му је загудило око прстију

.

Чарапе прeминулог  , греју моје пете .
На мојим живим стопалима чарпе мртвог Јоже .

Далеко од тога да сам у гроб силазио , нијесам .
Али барем сад знам како је у чарапама покојника.

Још увек лепо мирушу на ново , док верујем да у гробу ,
миомирис није исти . У раци нам вечно смрде ноге...

Ето ја сам удомио потковице , у топле вунене сокнице,
а јадни Јозеф босих ногу у вечност ...



Посвећено Јозефу Клеисцику  193-их-2011