Na Blahi a i u njoj...

Dan kao i ovaj dans sunchan i topao. Pesta okupana solncem. Buka grada . Stan na trgu Blaha Lujze zadimljen ali pun nekog veselog duha. Grupa mladih ljudi sedi ispred malog prijemnika i bulji komentarushutji video klipove na MTV.

Ko su ti ljudi , koji bulje u ekran ? Apatridi , bez papira i sigurne buducnosti. U zemlji gde ne razumeju praktichno nishta od jezika koji se govori na ulicama tog grada . Stan je veliki, stari burzuaski, oko sto kvadratnih metara , visoki plafoni, ogromna dnevna i spavatja soba . 

Stan bi chak mogao biti i veliki da u njemu ne zivi 10 stalnih a ponekad i do 18 podstanara.U tom stanu cheka se za sve za pranje, za sranje jedino se dranje obavlja u isti glas. 

Kava se pije u kuhinjici ne vetjoj od par kv metara . Niko nishta ne radi ali strahovito kritikuje nesretju u kojoj se nalazi. Pive i pljuga , za to uvek ima. Szamla je iz raja izashla"interni zargon sa blahe".

Popodnevna dremka je neophodna svima u druzbi g8+ maloletno dijete. Po neko prdne ili podrigne tijekom dremke. Mrshavi kragujevchanin spava pored furune na poljskom krevetu a banda iz LA na niskim lezajevima kupljenim zalaganjem Sir Olivera znanog i kao bradonja  Tramvaji i metro zadrmaju masivno zdanje koje naslanja na NY kavehaz. 

U snovima tih veselih nesretjinika su neki daleki predeli i neki zivoti obojeni filmskim celuloidnim bojama, neke prekookeanske fatamorgane , mirazi koji nezele da napuste svest chak i u snovima. Od snova im ostaje samo podzemni prolaz ispod "Blahe" gde na desetine kloshara sniju neke druge snove ili koshmare.Chesto se pitaju dali tje i oni tu jednog dana zavrshiti ili u bodljikavim zicama izbeglichog lagera.

Popodnevna dremka je zavrsena . Pochinje kafenisanje i mlatjenje prazne slame.Dobrovoljci silaze u Julius da se opskrbe hmeljnom vodom i sokom od grozdja. Koj shta voli nek izvoli. Svako baca po neki forintakis na hrpu i hop evo zlatnog fazana u frizu ladi se za kasnije.Pochinje lickanje i pickanje , kao da svet i koshmari ne postoje kao da samo vecheras postoji, ka da SUTRA nikad dotji netje...

Vijecher je , prozor u dnevnom boravku je otvoren zvuk tramvaja i , zvono koje upozorava neoprezne peshake odjekuje u zadimljenoj sobi svi su snozajavi sa sofijanama u kljunovima. Flashe su znojave u stochic je vetj polupun chasha i flasha. Lupeta se nadugachko i nashiroko, smenjuju se vlada izvrshavaju se "coup d'état", reshavaju svetski problemi, pronalaze reshenja za ekonomske krize i ratom zarazena podruchija...

Kao da je  nekog briga. Njima je vazno i njima odgovara da tako tjapljezgaju , a kome se ne dopada nek se nosi u tri lijepe...

S'mirisom jeftinih  deodoransa i detrdzenta za koji se vjeruje da je shampon banda kretje u "nightclubbing", u zivot bre. Silaze u podrum , krcmu na par minuta od kutje. Banchi se , pricha se engleski i ugarski. Oko ponoci svi su vetj odrani. HAlucinacije i etilicni haos , nezna se ko koga i kako, vecher se nastavlja u diskoteci pored, polugoli stanari skachu ko orangutani uz zvuk Rikija, vida loca. Negde pred svitanje , corn folio se bije sa kontejnerima , i psuje mater svima zivima i mrtvima. 

Prvi jutarnji trmvaju krecu da kruze Budimpestom, po neki junapot se chuje ispod prozora .  U sobi ustajao miris duhana. U glavama haos , hrche se i uzdishe. Snce stidljivo se pentra na Budu . Josh jedan dan se radja.

Za sve moje saputnike i prijatelje , vash Vladimir