Evo lezim na kauchu i razmisljam,
prvi dan bombardiranja tisina, neverovatna tisina, nema gusli,Cece, Miroslava Ilica.Ja lezim pijem pivo slusam Block Out "San koji srecan sanjas sam".
sirena urla , moj matori cevci neku radzu u kuhinji.Prolece je divno .
Smo se pitam dali ceme mobilisati i poslati na Kosovo, a meni se jebe za Kosovo, Tachija i njegovog seksualnog partnera Slobu. Ovi rokaju ali nekako kurvinski , podlo kazu mediji , neka sidju dole pa cemo im mi pokazati. Neka ne silaze, kazem ja sam sebi, neka ih gore jebo ih ja.Napolju jos tisina,...
Komsija Nesa (predsednik kucnog saveta) kaze da je instalirao akomulatore u sklonistu tako da mozemo da slusamo radio do mile volje,ja mu kazem idi i slusaj, jebote te tvoj radio.Kaze da u slucaju udara zgrada moze da izdrzi i mi ispod nje. Ja dole ne silazim, pacovi.
Neki 30-40 dan bombardovanja , pijan kao brat rus, idem sa grupom izdajnika da branim brvno na Lukavici(recici koja protice kroz nas mali rudarski gradic).
Nadahnuti patriotizmom nasih estradnih umetnika, intelektualaca, novinara, odlucujemo da odbranimo brvno, ako treba nasim polugolim maljavim pravoslavnim telima.Nista nas nesme iznanaditi drugovi, udri Clinto-ne za brvno smo spremni poloziti nas mladi zivot.
Slusam radio Free Europe, kao imperijalisticke sluge posle rata.Zvuk je isti kao kad su nasi dedovi slusali BBC i Radio Moskvu(sve zavisi u kojem kampu smo). Placem, gorko i neutesno, sam i jeban od svih, Slobe, Nato-a, komsije,...
Sve ovo meni ne treba ja samo hocu da zivim, da volim. Nikoga nisam ubio , nikog okupirao, nisam bre ni vojsku odsluzio(ENL-emocionalno nezrela licnost), ocu bre sveta da vidim. Zaustavite Srbiju hocu da sidjem.
Pariz, 2011 , sedim sa Ljubom i Milanchetom i
slusamo Antony &the Johnsons( meka melanholija), oni se smese i ja njima.
Ja se secam naseg malog suludog rata, i skoro me neka nostalgija hvata.Kao da sam to video na filmu, mozda i jeste bio virtuelni rat,mozda nam je bas to trebalo...Ja znam da sam zaustavio Srbiju i siso negde na Kelebiji .Umoran i bedan , ali pun nade.
Negde na Lancanome mostu u izmedju Budima i Peste sam se nasmejao i pogledao u nebo, samo putnicki avioni lete. Put je tu poceo a zavrsio se u Meudon-u, ...
Neznam dali si svi nesrecnici iz ex Yu mogi da sidju kao i ja, zna da nisu, video sam i Sarajevo i Srebrenicu, Vukovar, kolone iz Knina, bedu sankcija,prognane Kosovare u Makedoniji,...
prvi dan bombardiranja tisina, neverovatna tisina, nema gusli,Cece, Miroslava Ilica.Ja lezim pijem pivo slusam Block Out "San koji srecan sanjas sam".
sirena urla , moj matori cevci neku radzu u kuhinji.Prolece je divno .
Smo se pitam dali ceme mobilisati i poslati na Kosovo, a meni se jebe za Kosovo, Tachija i njegovog seksualnog partnera Slobu. Ovi rokaju ali nekako kurvinski , podlo kazu mediji , neka sidju dole pa cemo im mi pokazati. Neka ne silaze, kazem ja sam sebi, neka ih gore jebo ih ja.Napolju jos tisina,...
Komsija Nesa (predsednik kucnog saveta) kaze da je instalirao akomulatore u sklonistu tako da mozemo da slusamo radio do mile volje,ja mu kazem idi i slusaj, jebote te tvoj radio.Kaze da u slucaju udara zgrada moze da izdrzi i mi ispod nje. Ja dole ne silazim, pacovi.
Neki 30-40 dan bombardovanja , pijan kao brat rus, idem sa grupom izdajnika da branim brvno na Lukavici(recici koja protice kroz nas mali rudarski gradic).
Nadahnuti patriotizmom nasih estradnih umetnika, intelektualaca, novinara, odlucujemo da odbranimo brvno, ako treba nasim polugolim maljavim pravoslavnim telima.Nista nas nesme iznanaditi drugovi, udri Clinto-ne za brvno smo spremni poloziti nas mladi zivot.
Slusam radio Free Europe, kao imperijalisticke sluge posle rata.Zvuk je isti kao kad su nasi dedovi slusali BBC i Radio Moskvu(sve zavisi u kojem kampu smo). Placem, gorko i neutesno, sam i jeban od svih, Slobe, Nato-a, komsije,...
Sve ovo meni ne treba ja samo hocu da zivim, da volim. Nikoga nisam ubio , nikog okupirao, nisam bre ni vojsku odsluzio(ENL-emocionalno nezrela licnost), ocu bre sveta da vidim. Zaustavite Srbiju hocu da sidjem.
Pariz, 2011 , sedim sa Ljubom i Milanchetom i
slusamo Antony &the Johnsons( meka melanholija), oni se smese i ja njima.
Ja se secam naseg malog suludog rata, i skoro me neka nostalgija hvata.Kao da sam to video na filmu, mozda i jeste bio virtuelni rat,mozda nam je bas to trebalo...Ja znam da sam zaustavio Srbiju i siso negde na Kelebiji .Umoran i bedan , ali pun nade.
Negde na Lancanome mostu u izmedju Budima i Peste sam se nasmejao i pogledao u nebo, samo putnicki avioni lete. Put je tu poceo a zavrsio se u Meudon-u, ...
Neznam dali si svi nesrecnici iz ex Yu mogi da sidju kao i ja, zna da nisu, video sam i Sarajevo i Srebrenicu, Vukovar, kolone iz Knina, bedu sankcija,prognane Kosovare u Makedoniji,...
Za sve koji su promashili stanicu...
Нема коментара:
Постави коментар