Ноћ крије ђаволе.
Шетају по пустињама духа.
Језиви дах трулежи, као задах цвећа.
Моје туге нема. Празнина на месту где срце би требало бити. Какво сам ја беспуће.
Тачно знам како је сандук лак био.
Сећања су тоне олова.
Нестајање, је горе од губитка живота.
Уз олују Милена носи свежину.
Мрачне облаке, сјајне муње, мајко небеса си преврнула да те не заборавим.
Нема коментара:
Постави коментар