Нови пупољак

Јутрос је свет леп.
Без обзира на похлепу , патњу и досаду.
Све боје и мириси исти укус сладак ко мед ми дају.
Ништа се променило није, само у мени пупољак диван цвета.

Из очију црних као ноћ бескрајне тајне вире.
Малени увек ко пајац улази.
У рукама букет висибаба. Даје ми их.
Предраге очи црне, хвала вам на погледу љубави пуним.

Драги господине ума бритка,
Слушај моје мисли вреле.
На овај црни дан на лепио сам сунце.
Обојио га живим бојама , све одустало је у неком космичком заносу већ прошло.
Само за данас и овај трен живим.
Тражим нити којима спајам, све више их је.

А САД је већ ноћ.  Светла тињају, понека дрека и звук комшијских стопала.
Развлачим нит ка сутрашњем дану.

Месец се раздрагано верска са тавана пуним звезда!